Zaboravljni subotički enterijeri: Ekspres restoran Beograd

Nema više nikoga ko pamti predratni izgled kafane na korzou koja se zvala Beograd ili Pešta (u zavisnosti od toga koji je bio glavni grad države kojoj Subotica pripada). Stare slike svedoče da je unutrašnjost bila raskošna, kao i u svim kafanama u centru grada. Kao što su bogate „gazdaške“ kuće imale velike i visoke sobe, tako je i drugde pojam komfora podrazumevao visoke plafone i nameštaj neprolazne vrednosti. Novo doba i moderno oblikovan nameštaj nije uspevao da „ispuni“ toliki prostor i stvori zadovoljavajući ambijent. Ta reč se stalno pominje u kritikama na račun uređenja subotičkih restorana koji su nasledili mesta onih sa rezbarenom drvenarijom, mermernim pločama na stolovima, finim štofovima, lusterima…

Ekspres restoran je osim modernog dizajna enterijera doneo i novinu u organizaciji posluživanja hrane. Na ovaj način moglo je biti posluženo više gostiju koji su se kraće zadržavali, a uštede koje je donosio novi način rada omogućile su niže cene.

Otvaranje ekspres restorana Beograd, 1963. godine

Lansky

 



KOMENTARI

  1. sasa kaže:

    Fantasicni su ovi vasi prilozi stare Subotice i podsecaju
    na davno zaboravljene zgrade i dogadjaje i na nikad zaboravljene
    drage nam likove na koje nailazimo slucajno na vasim slikama.Kakvo
    je to zadovoljstvo i sreca.Fantasticno

  2. Kafanski gost kaže:

    Novo doba donosi nove ljude novu kulturu i novo shvatanje estetike. Pojavljuju se novi materijali i zamenjuju one stare burzoaske. Ambijent od plastike, aluminijuma, rezopala, sperploce, i emajliranog lezonita igra glavnu ulogu u novoj i savremenoj estetici enterijera. Plastika postaje simbol savremenog sveta. Ljudi i zene obuceni u „suskavac“ od plastike, sa perlon bluzama i kosuljama, sede u expres restoranu na plasticnim stolicama i jedu sa plasticne tacne svoj obrok. U ishrani se pojavljuju nevidjene stvari. Supe iz kesice na primer. Stari gradjanski stanovi ne trebaju vise nikome. Kruna zivotnog uspeha je dvosobni stan od 50 m2 u novogradnji sa centralnim grejanjem i to za cetvoroclanu porodicu. Smisao savremene novogradnje je bio da se za sto manje novaca izgradi sto vise stanova. Nizak plafon znaci vise spratova i time vise stanova odnosno nizi troskovi za kvadrat stambene povrsine. Prilikom gradnje gradjanskih stanova u 19-tom veku polazilo se od sasvim drugih imperativa. Stan je bio (isto kao i danas) pre svega statusni simbol njegovih stanara. Visoki plafoni, 3,5 -4 metara su bili obavezni. Oni su omogucavali ornamente, stukature i ostale dekorativne elemente. Jedan veliki kristalni luster dolazi tek na visokom plafonu do izrazaja. Prekrasne kaljeve peci takodje mogu doci do izrazaja samo u sobi sa visokim zidovima. Visoki zidovi podrazumevaju i visoke prozore sto opet znaci vise sunca i svetlosti u stanu. Tako svako doba ima svoje prioritete. Sa kafanama je bilo takodje isto. U jednoj gradjanskoj kafani je bilo nezamislivo sedeti za stolom u zimskom kaputu kao u sto je to kasnije u Express restoranu bilo nesto najnormalnije i svakodnevno. Luksuzni ambijent kafane zahteva i odgovarajucu publiku. Odabir publike se vrsio pomocu cenovnika. Svaki drustveni sloj je imao svoj ambijent isvoju kafanu. U jednoj su sedele dame sa ekstravagantnim sesirima i gospoda za zlatnim lancem, isto tako zlatnim dzepnim satom u prsluku svog besprekornog odela. U nekoj drugoj kafani su opet sedeli gosti sa obaveznom stipaljkom na nogavici od pantalona i pumpom za biciklu na stolu, sto je bilo vrlo prakticno jer mu pumpu nisu mogli ukrasti, a sa druge strane kad je covek vec u kafani, zgodno je imati i neki tvrdji predmet pri ruci. Savremeni Express.restorani sa pocetka sezdesetih su bil nekakav kompomis izmedju gradjanske kafane i radnicko . seljacke mijane.

  3. Aleksa kaže:

    Nakon ovog teksta neko ce pomisliti da je Ekspres restoran Beograd bio prvi takve vrste u Subotici. Naime, prvi Ekspres restoran u Subotici je otvoren 1961.godine pri Ugostiteljskom preduzecu „Bela ladja“ u delu restorana „Bela ladja“ (tu je sada prodavnica obuce „Metro“) .
    To je bilo u vreme okrupnjavanja tzv. Samostalnih ugostiteljskih ugostiteljskih radnji u veca ugostiteljska preduzeca – UP „Bela ladja“, UP „Beograd“, UP „Zagreb“, UP „Mala Basta“ a na Palicu Uprava kupalista i letovalista Palic.
    1963. dolazi do integracije celokupnog subotickog ugostiteljstva pod nazivom Ugostiteljsko preduzece „Palic“ Subotica i pocinje izgradnja novog hotela „Palic“ kasnije preimenovanog u Hotel „Patria“. Izgradnjom novog hotela zatvara se Hotel „Zagreb“ koji se nalazio na Korzu.

  4. Megille kaže:

    @ Aleksa : Dobro se sećaš svega što si opisao ,.vidi se da si Subotičanin. Da tako je Subotica izgladala kada su ga ‘subotičani’ vodili. Bez obzira na nacionalnu pripadnosti Slike oslikaju istinu,Da o odevanju nazočnih na otvaranju ekspres restorana i da ne govorimo. Nisu u jeftinim patikama ,kratkim gaćama i majicama sa Subotičkog ‘ buvljaka’ kao današnji neki političari sa ‘turbofakultetima ‘ i DR zvanjima sa nekog Londonskog on-line fakulteta…Ali sve je danas postalo liberalno ,pa tako i izgleda nam danas grad.

  5. Ladislaus kaže:

    Nastavak priče ekspers restorana Beograd je vec opisan baš ovde, 2011. godine:

    http://www.gradsubotica.co.rs/masakr-u-bill-baru-i-nesto-o-bilijaru/

    🙁

OSTAVITE KOMENTAR