Želja za izlečenjem je ključ ka ozdravljenju

Alkoholizam, narkomanija, kockanje, sve češće i internet… Neumerenost izaziva bolesti zavisnosti. Oko 40 odsto pacijenata koji se leče na Odeljenju psihijatrije Opšte bolnice u Subotici tu je dospelo zbog alkoholizma, bolesti zavisnosti koja najčešće pogađa srednjovečne Subotičane, ali je sve više i pacijenata mlađe životne dobi.
Među mlađom populacijom rasprostranjenija je zavisnost od narkotika. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci na Odeljenju psihijatrije čine udeo od oko 20 odsto, što znači da je njihov broj u padu, ali pre svega jer su, zbog potrebe za dugotrajnim lečenjem, više usmereni na ambulantno lečenje.

Zavisnici od psihoaktivnih supstanci na Odeljenje za psihijatriju najčešće dospevaju u trenucima apstinencijalne krize, što se smatra hitnim stanjem pri kome su lekari dužni da im daju zamensku terapiju „metadonom“, a oboleli od alkoholizma se upućuju na trežnjenje ili obavezno lečenje tek kada počine nasilje u porodici ili neko drugo delo kažnjivo zakonom.

„Novina kod lečenja bolesti zavisnosti je da pacijent mora da izrazi želju, odnosno da se saglasi i da svoj pristanak za lečenje, bilo da je reč o alkoholizmu ili zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.

Zbog toga se događa da ni osobe, koje su u više navrata boravile u „treznilištu“ Odeljenja za psihijatriju, lekari ne mogu da zadrže na lečenju od alkoholizma ukoliko oni nisu saglasni.

Ta novina ne daje dobre rezultate jer oboleli od bolesti zavisnosti najčešće nisu svesni da imaju problem ili nisu spremni da se uhvate sa njim u koštac.

Ukoliko, uz podršku porodice i stručnu lekarsku pomoć, i uspeju da apstiniraju izvesno vreme, povratkom u svoje uobičajeno okruženje vraćaju se i starim navikama pa imamo veliki broj recidiva“, kaže dr Zoltan Šagi, načelnik Odeljenja za psihijatriju Opšte bolnice u Subotici.

Uspešnost lečenja otežava upravo činjenica da bolest zavisnosti menja ličnost, njenu sposobnost da se izbori sa kriznim situacijama, da ostvari dobru komunikaciju sa porodicom i kolegama na poslu, da bude efikasna na radnom mestu. Kako bolest napreduje, sposobnosti bolesnika za svakodnevni život su sve manje, a problem sve veći.

„Da bi došli do trajne apstinencije od bolesti zavisnosti neophodno je dugotrajno lečenje. Bez toga nema ni trajnog rezultata jer se najčešće javlja recidiv“, objašnjava dr Zoltan Šagi.

Različiti su uzroci bolesti zavisnosti, ali je umerenost najbolja prevencija.

„Ključna je struktura ličnosti i način njenog funkcionisanja. Obično je neka konfliktna situacija ili kriza koju osoba duže vreme ne uspeva da razreši „okidač“ za ulazak u bolest zavisnosti. Tada osoba poseže za alkoholom ili drogom kao begom od problema ili načinom da se rastereti, ali nema pravila da li će onaj ko se nađe u toj situaciji postati zavisnik. Zbog toga i jeste teško bolest prevenirati kao što ju je teško i lečiti“, objašnjava dr Zoltan Šagi.

Ni za lekare nije lako da daju definiciju zavisnosti.

„Zavisnik nije slobodan čovek, to je osnovna definicija. Zašto neko bira to stanje zavisnosti, to je pitanje strukture ličnosti, ali i toga kako ona reaguje na izazove iz okruženja. Ako nema dovoljne zrelosti ličnosti nema ni neophodne samokontrole. Traženje sreće je u osnovi svega, pa i bolesti zavisnosti“, kaže dr Zoltan Šagi, načelnik Odeljenja za psihijatriju Opšte bolnice u Subotici.

On ističe da svaka zavisnost ima svoj psihički uzrok te da su (zlo)upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci samo neželjena posledica.

„Ako se bavimo samo komplikacijom, a ne uzrokom, onda nećemo postići rezultat. Svaka osoba može da radi na sebi, da se zapita: zašto ja to radim? Mi pomažemo osobama da upoznaju same sebe, da dođu do samospoznaje. Ona puno pomaže da ne dođe do zavisnosti ili da se ona zaustavi i nađe drugi put za rešavanje unutrašnjih konflikata“, poručuje dr Zoltan Šagi, načelnik Odeljenja psihijatrije Opšte bolnice u Subotici.

RTV



KOMENTARI

  1. ludak kaže:

    Ma ajte molim vas…….
    Volim da popijem par pica dnevno, ponekad popusim neki dzoint, non stop sam u kladionici a na interentu provedem par sati dnevno i mogu da kazem da mi nista ne fali. Da ostanem bez svega ovoga, mislim da bi se ubio

OSTAVITE KOMENTAR