Život centralne palićke zgrade

Nekoliko decenija je ta zgrada bila gotovo prazna pa su stasale generacije za koje ona predstavlja samo jednu kulisu koja krasi obalu Palićkog jezera. Šta je bila njena namena u prošlosti kada je bila puna života, može biti tema jednog ozbiljnog istraživanja. Neka početak bude par slika i zabeleženih informacija.

Kada je sagrađena u vreme pred Veliki rat, ime joj je bilo „Vigadó“. Između dva rata – „Kursalon“, zatim „Kupališna zgrada“, potom „Centralni paviljon letovališta“ a danas je zovemo – Velika terasa.

Vigadó znači mesto za zabavu (od mađarske reči vigad – veselje). Čuveno mesto sa tim imenom potoji u Budimpešti, a kada je između dva rata u upotrebi bio naziv Kursalon, verovatno su oči bile uprte u Beč, gde je istoimeno zdanje pozanto kao koncertna i balska dvorana, a uz to znana i po svojim lekovitim izvorima. Po tom uzoru su u Mitel Europi nastali Kursaloni – sale za provod gostiju u banjama, oko kojih se koncentrisao zabavni život. Tako je bilo i na Paliću.

Prema starim projektima, zgrada je trebala da sadrži: kafanu, gostionu i sanatorijum. U detaljnom planu su: sala za igru, sala za ručavanje, kafana i dve terase. Na spratu: pozorište sa sobama za umetnike, levo restoran (gledano od jezera), desno – kafe poslastičarnica. Ostalo je zabelešeno da je su tu nastupali umetnici sa lakšim programom, verijeteima i vodviljom. Lifka je tamo često puštao svoje filmove.

Gradonačelnik Stipan Matijević u svojoj knjižici beleži da je regent Aleksandar 1919. godine prisustvovao balu.

Modna revija na Velikoj terasi, šezdesetih godina

Godine 1927. smanjena je sala za ples, poslastičarnica je postala biblioteka, a kafana – kockarnica.

U bedekeru Koste Petrovića iz tog vremena, piše da u kafani svakodnevno svira džez bend, tu je „Ameriken bar“, letnji bioskop, a na spratu je velika koncertna dvorana i sporting klub Palić. Novine te godine izveštavaju da je zakupac renovirao prostor:

„Kavana je potpuno zapadna i luksuzna“.

„Publiku posle podne zabavlja muzika na šetalištima a u restauraciji svira džezbend svako veče od 8 sati do zore. Otmena i elegantna publika se zabavlja celu noć i to bez prekida. Nema zabrane glede noćnih zabava“.

Zabave, večere, igranke… traju u uspomenama onih koji ih doživeli i nestaju njihovim odlaskom sa ovog sveta. Tako su se žamor i muzika rasuli po površini jezera, a potom utihnuli.

Nakon rata, došlo je do promena ali su svi putevi i dalje vodili na ovo mesto. Balska dvorana postala je kongresna sala a kada je osnovan „Likovni susret“ na Paliću, postala je najveći izložbeni prostror u Jugoslaviji. Sve dok nije namenjen da bude magacin fabrike bicikla „Partizan“. Nakon toga je dvorana postala sportska. Igra se tenis, odbojka, mačevanje, džudo …

Početkom šezdesetih Subotičke novine pišu da je na Velikoj terasi otvoren DANSING. Nalazi se u „Crvenoj sali“ na poluspratu.

„Uz vrlo umerene cene, radio, gramofon i ploče, pruža se mogućnost da se ugodno provede veče. Četvrtkom, subotom i nedeljom svira odličan orkestar za igru.“

Uz vest je i fotografija na kojoj se vide parovi kako kultivisano plešu, ali već sledećeg leta novine beleže takmičenje u igranju tvista i nekih novih igrara koje deluju divlje.

U „Zelenoj sali“ organizuju se takmičenja u plesovima, a nagrade su ručni satovi. Od valcera do rock’n’rolla.  Sve te igre su se još plesale u dvoje, dok niko nije sanjao šta donosi naredna decenija. Kada se sedamdesetih tu uselio disko klub, svako je đuskao za sebe, a skaredni r’n’r već je bio daleka istorija. I osamdesetih je tu bila diskoteka „Amfora“ iako je zgrada već bila u trošnom stanju. Bližio se dan kada će upotrebljiva biti samo terasa.

Na velikoj terasi, početkom šezdesetih

Ovo su samo neke epizode iz života zgrade koja je napunila 110 godina. Kao i svaka kuća, imala je uspone i padove, dobre i loše domaćine ali ne i nekog hroničara koji bi zabeležio događaje u njoj, tokom jednog stoleća. Koliko god nam se danas neke stvari čine nevažne, jednom će priča o njima biti zanimljiva onima koji budu želeli da dočaraju naše vreme. Čak i to šta smo oblačili, jeli ili igrali.

U podrumu Velike terase, početkom osamdesetih: Izložbeni i prodajni prostor

Susret esperantista, šezdesetih

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Gradjanin turista kaže:

    Velika terasa i danas vapi za nekim bogatijim i stalnim sadrzajima, da bude u funkciji, da zivi

  2. S&S kaže:

    Šuškavci su bili u modi, skoro svi ga nose i muški i ženske.

  3. Trovach kaže:

    Ima bar 30-ak godina kada sam citao iz neke stare knjige (mozda je bila brosura), da je jezero dopiralo sve do Vodotornja kraj segedinskog puta, ali je to bio plicak i on je nasut. Sada tamo imamo velik park, letnju pozornicu, Veliku Terasu, hotele itd. Voleo bih da neko ko ima podatke kaze nesto detaljnije o tome.

  4. Trovach kaže:

    @S&S…I inspektor Kluzo 😉

  5. DiDa kaže:

    Diskoteka PALIGO PALUS se uselila krajem šezdesetih,(66-67), subotički VIS-ovi su svirali u jednom delu programa, da bi ostali deo večeri svirale ploče, nekom odlukom i promenjenim uslovima sam početak sedamdesetih ( u gradu Largo, Aquarius, CBS..) značio je kraj. Još 1975. gledano od jezera na levoj strani prostor je postojao…i nešto opreme je bilo, bilo je dešavanja, u junu 1975 snimana je emisija Veče uz radio, svirala je grupa Opus….20.08 1980 otvorena je Amfora (gledano od jezera na desnoj strani, ulaz uz stepenice sa terase), u januaru 1983 menja se gazda ….ima ljudi koji ovome znaju više od mene…

  6. Slobodan Roberto Voratović kaže:

    Pa evo sam 75 godina , i prvi put sam čuo istoriju velike terase na Paliću gde sam odrastao pa zašto mi nismo to učili u školi ili da je bilo bilo kakve literature da se moglo čitati o mestu gde smo živeli i sa bogatom istorijom.???!
    I evo pod stare dane da čujem o Palićkoj i Subotičkoj historiji.!
    Milo mi je da čitam bogatu istoriju mesta gde sam odrastao -i nadam se da će učiti mladu generaciju da znaju bogatu i interesantnu istoriju njhovoga grada.!
    Pozdrav Bobo.

  7. Vlad Tepes kaže:

    Moze li neko da mi kaze, sta je CBS, Largo znam, Aquarius znam, ali CBS,,,,,,
    Hvala.

  8. adkersu kaže:

    CBS je bio disko klub u ulici Ištvana KIzura (Kertvaroš).

  9. Kertvaros kaže:

    Kada prolazis pored necega sto poznajes od kada znas za sebe, onda prodjes a da to i ne primetis. Tako nekako bi opisao odnos izmedju mene i Velike terase. To je kao ljudi koji se poznaju iz vidjenja, prodju jedan pored drugog kratko mahnu ili klimnu glavom, mozda padne i koja kratka i neobavezna recenica. Kada bi nam u kucu dosli gosti, pa jos negde iz daleka, e, onda je Velika terasa odjednom dobila jednu sasvim vaznu ulogu. Goste bismo obavezno vodili na Palic. I dok nismo imali automobil, ali i kasnije kada je auto nabavljen, goste se je obavezno vodilo tramvajem. Silazak na glavnom ulazu i sam pogled na vodotoranj i lepo uklopljenu tramvajsku stanicu, je odmah izazivao ono tipicno „oho“ i „aha“ kod posetitelja koji su tu prvi puta. Put kroz park sirok, okruzen sumom i u perspektivi sredisnji luk Velike terase kao jedna rama , jedan raskosni okvir, neka umetnicke slike sa jezerom kao stafazom u perspektivi likovnog dela, posetioc se i sam oseti kao deo jedne umetnicke slike i njenog pejsaza. Gosti bi terasu sa velikom paznjom zagledali i neizostavno pitali : a sta je ovo? Mi bi obicno nesto mucali da se tu nesto preuredjuje, renovira, da ce uskoro biti ovo ili ono. Palic i njegov Kursalon je jedna beskrajna nikada dovrsena prica. Palic nije postao klimatsko leciliste odnosno banja za rekonvalescenciju odnosno bolesnicku rehabilitaciju. Vreme kada je projektovan je bilo doba „zdravstvenog turizma“. Esaloni u kojima su marsirali nebrojeni hipohondri sa debelim novcanicima razmileli su se Evropom pravdajuci se da traze lek svojoj teskoj boljci, a u stvari su isli od jedna zabave do druge, zavisno vec gde i sta je trenutno bilo u modi. Dok je dosao red i na nas Palic izbio je Veliki rat i time jedna debela cezura u razvoju Palica kao lecilista. Nove vlasti donose novu kulturu i novi mentalitet. Mitteleuropa vise nije stanovala na Palicu. Jednu vlast je smenila onda druga vlast, vlast radnika i seljaka. Ruku na srce, oni koji su zamisljali i projektovali Kursalon, hotel. Zenski strand, muzicki paviljon i sve one druge pratece objekte, mislili su na sve i na sve obracali paznju, osim na radnike i seljake. Radnicko-seljacka klasa i Kursalon je nesto sto bi se moglo nazvati „prozivprirodna blud“. Jos ce mnoge generacije prolaziti kroz arkadu Velike terase, imati svoje ideje i svoje vizije, a terasa ce i dalje stajati kao nemi svedok jednog prohujalog i nepovratnog doba, i cuvati tiho u sebi svoju pricu o sudbini jednog zdanja koje zapravo nikad nije postalo ono cemu je u stvari bilo namenjeno.

OSTAVITE KOMENTAR