Zagađenje prirode, a time i zdravlja građana, ubuduće će biti sankcionisano kako takav nemar i zaslužuje. Zagađivač će plaćati ne samo kaznu nego i sanaciju posledica po ekologiju. To je ključna novina koju donosi Nacrt Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, a koji je bio tema javne rasprave održane u Subotici.
„Do sada se ovo načelo primenjivalo kroz odgovornost za zbrinjavanje otpada, odnosno kroz naknade za zagađenje životne sredine. Međutim, po prvi put, sada se nazire da će biti utvrđena metodologija koliko zaista štete neka aktivnost čini životnoj sredini i, u određenom slučaju, biti urađena procena koja je šteta zapravo nastala“, kaže Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotica.
„Nacrt Zakona je konkrektna primena principa „zagađivač plaća“, što znači da je dužan, ukoliko se desi šteta prema životnoj sredini, da nadoknadi troškove sprečavanja štete, odnosno remedijacije štete nastale po životnu sredinu“, objašnjava Tina Janjatović iz Ministarstva zaštite životne sredine Srbije.
„Usvajanjem ovog Zakona, Republika Srbija će načiniti značajan iskorak u osnaživanju zakonodavstva i učiniti životnu sredinu zdravom za sve stanovnike, a isto tako podržati održivi razvoj, što nam je i cilj“, ističe Olivera Zurovac Kuzman, iz Misije OEBS-a u Srbiji.
Javna rasprava o Nacrtu Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini održana je u organizaciji Arhus centra u Subotici, Ministarstva zaštite životne sredine i Misije OEBS-a u Srbiji sa ciljem uspostavljanja odgovornijeg odnosa prema ekologiji.
RTV
Kad Zeleni ne postoje da se bore za ceo grad i interese gradjana, lepse je u svoj dzep i svoje guzove trljati u JKP
Zbog ovakvih i slicnih situacija mi je izuzetno drago sto ne zivim u gradu. Necu navesti ime naselja, naravno (reci cu samo da se nalazimo u Subotickoj Opstini), ali ja i moji su-seljani bacamo smece gde god stizemo i niko nam ne moze nista zbog toga. Bacamo plasticne boce, konzerve, i iskoristene pelene u sumarke, po njivama, pored puta, i u stare bunare. Bacamo kartonske kutije, tetrapak pakovanja, i staklene boce po kanalima, oko bandera, po raskrsnicama. I bas nam je lepo.
Dok ne postoji svest o tome da ćemo nekim svojim postupkom zagaditi životnu sredinu neće ovaj problem biti ni rešen, a tu svest možemo da probudimo izgleda samo kažnjavanjem što podržavam u potpunosti. U predlog zakona treba uvrstiti posebno pravna lica kao zagađivače jer se neki još uvek provlače ispod radara inspekcija koje za dobar ručak progledaju kroz prste zagađivačima. Sa druge strane iskorištavanje sekundardnih sirovina (regionalna deponija) koja je preduslov za kontrolu još uvek nije regulisana zbog kašnjenja usled nestručnosti ko zna čega još. Nedostatak sedstava i krađa fondova kroz nameštene projekte uveliko usporavaju rešenja zagađenje životne sredine pa bez obzira na nove regulative smatram da je potrebo menjati kompletan sistem funkcionisanja države da bi se postigli rezultati tako da je sve ovo samo priča – na kraju će sve to zakomplikovati administracija koja ništa suštinski neće promeniti. Menjajte sistem funkcionisanja društva pa tek onda pišite zakone koje će doneti suštinsku promenu.
I da naravno nadležne službe redovno vrše svoj posao: regulisanje odvodnjavanja i kanalizacije, inspekcija vodovodne mreže, itd. Da ne brojim.
Ponosni zagadjivac dabogda se Vi i vasi su-seljani podavili u istim kanalima u koje bacate vas otpad.Cega se pametan stidi budala se ponosi,osim ako niste ironicni?
Ovakav zakon je postojao jos za vreme Obrenovica. Samo se ne secam za vreme kojeg, Milosa, ili Milana.
SUBOTICA je nekad bila cista…mama bi mi opalila samar kad bi bacio drvce od sladoleda…dosli neki novi ljudi,ONI sve bacaju,ALI nisu bili VASPITANI !!!
E da vidim tog inspektora za zivotnu sredinu koji se smeti otici do Masterplasta da uzrokuje vodu
„Ponosni zagadjivac“ bravo za ironiju,dobar si.
Dg gradnja i Dulic vam je tata i mama cim ne smete da pisete o njima, a vamo se hvalite kao sve objavljujete.
@ffilozoff…Verovatno malkice preterujes. Nisi dobijao samarcine za bacanje smeca van kante za otpatke ako si imao takve roditelje. Dobro se secam jednog slucaja kada sam se setao sa Nagymamom. Otkinuo sam list gelegunje, stavio ga na saku sa savijenim palcem i kaziprstom i snazno udario dlanom druge ruke da „pukne“. Ona me nije izgrdila, vec me je samo pitala:“Zasto si to uradio?“ Stvarno, nisam mogao naci razuman odgovor, a tada sam imao oko 14 godina. Vise nikada nisam uzeo list da ga „puknem“.
Slazem se sa ponosnim gospodinom iako je verovatno sarkastican. Mi seoske seljacine se ne pravimo da nismo to sto jesmo za razliku od „urbanih-kosmo“ seljobera. Lako je vama moralisati kad samo otvorite pendzer i bacite vase smece i isprtke u kontejner, ako pogodite iz prve. Svako djubar, svaka zardjala kuka, svaki ukaljani celofan, svaka pileca iznutrica i svaka konzerva bacena na njivu, u dvoriste skole, ispred ambulante, pokraj puta, sve to je tamo strateski postavljeno. Mi nismo kao vi rodjeni u radijatoru, nas vrebaju kojekakve zveri i sumnjive nacionalne manjine. Kad se jednom lisica posece na zardjali auspuh, vise nece uc u avliju skole. Ako se koji zalutali i izgladneli migrant ili pijanac slucajno posece na zardjalu konzervu tunjevine, to je koleteteralna steta sto bi rekli malogradjani sa prozivke, a sto bi mi rekli „e neka ga“. Za razliku od vas, mi nismo sebicni. Mi ne mislimo samo na sebe, nego i na one sto zive na drugom kraju sveta. Mi znamo, da ce jedna plasticna kesa, ako ne udavi jednu pobesnelu lasicu, da ce onda zavrsit u oceanu i udavit koju ajkulu il kornjacu. Jeste jeli nekad delfina? U jednom malom selu u filipinima kad naidju na crknutog delfina na obali pogledaju u nebo i kazu „fala vi beli covek na tvojim darovima“ i ispeku ga zajedno zelo selo. Ne mogu ih pecati jer jos nisu stigli u bronzano doba da prave udice te se uzdaju na nas da bacamo prljave Trgopromet kese u ocean da udavimo delfinka. Ne padajte na gluposti i ne budite skrti. Dajte jedan dinar za kesu svaki put kad otidjete u ducan. 1 dinar jednako jedna kesako jednako jedna mrtva lasica ili dupin za celo Filipinsko pleme. Ne bojte se, bacajte kese de hocete, doce do reke kad tad, pa onda do oceana, pa onda oko vrata nekoj kornjaci, pa ce kornjaca u juhu, a kesu ce pustit natrag u divljinu da nastavi lovit. Kao kisa sto se reciklira i vrti kroz prirodu tako i plastika i sav ostali trulez. Nebojte se ekoterorista sa roze cegerima.