Istorija hokeja na ledu u Subotici i na Paliću

Palić je bio sportski centar još u 19. veku, stoga ne čudi da je XX vek na jezeru dočekan sasvim sportaški emancipovan. Zime su bile hladnije nego danas, led zagarantovan cele zime, te su već tada na njemu jedriličari i klizači a tu je i ishodište subotičke hokejaške tradicije, koja traje svom snagom do današnjeg dana. To apostrofiramo zato, jer se raspadom Jugoslavije, hokej na ledu u novoj državi, suzio na Suboticu, Novi Sad i Beograd.
Tada, na početku veka, članovi Palićkog Sport Kluba i Teniskog kluba Palić a i mnogi mladi ljudi, zimsko vreme prekraćuju na ledu.

 

Palić, između dva rata
Slika

Slika
U Kraljevini Jugoslaviji, po kanadskim pravilima počinje da se igra krajem dvadesetih a na prvo državno prvenstvo, čekaće se do kraja tridesetih.
Slika

Politika piše 1936. godine
Slika
Gradsko klizalište u Subotici
Slika

Slika
Četvrtog februara 1940. u Beogradu je osnovan Srpski Klizački Savez, u okviru koga šest klubova ima hokejaške sekcije (koji učestvuju na turnirima). Po dva su bili iz Beograda (Beogradski Teniski Klub i Beogradski Bob Klub) i sa Palića (Palićki Sport Klub i Tenis Klub Palić), a po jedan iz Novog Sada (Tenis Klub Novi Sad) i Starog Bečeja (Sportsko društvo “Slavija“). Iste godine reprezentacija Jugoslavije je debitovala i na prvenstvu Evrope.
Na prvom prvenstvu Jugoslavije 1939. godine, učestvuju samo Ljubljanski i Zagrebački klubovi a na trećem, poslednjem pred rat, pridružuje im se i HK Palić.

 

Alfa i Omega subotičkog sporta : Gabor i Čaba Ladocki
Slika
Po završetku II svetskog rata, u oslobođenoj Jugoslaviji, vrlo brzo oživljavaju stara i niču nova klizališta a sa njima i hokejaške sekcije. Od 1945. godine osnivaju se klubovi i igraju se hokejaške utakmice u Beogradu, Zagrebu, Subotici, Novom Sadu i Ljubljani.
Godine 1947. u Ljubljani je, između 24. i 26. januara, održano prvo posleratno prvenstvo Jugoslavije. Šampion je zagrebačka ‘’Mladost’’ ispred ljubljanskog ‘’Triglava’’, subotičkog Spartaka i Crvene Zvezde. Sledeće sezone, Plavi su četvrti, pa peti…

 

Reprezentativci : braća Erdelji
Slika
Godine 1965. na državnom prvenstvu ’’Istočne Zone’’ učestvuje čak 6 ekipa – Pobednik zone bio je HK Spartak iz Subotice

Beograd dobija veštačko klizalište 1953. godine a novembra 1969. godine, dobija i Subotica, na stadionu malih sportova u Lenjinovom parku. Tako je najstariji hokejaški kolektiv u Srbiji , “Spartak“, konačno dobio svoj teren sa veštačkim ledom nakon više decenija igranja na prirodnom ledu jezera Palić. Otvoreni stadion je kapaciteta 4.000 gledaoca a korisna (ledena) površina iznosi 2.000 m2. Stadion je i danas u funkciji, mada zbog sve blažih zima, Subotičani imaju velike probleme sa održavanjem ploče i odigravanjem utakmica (hokejaši “Spartaka“ su crni rekorderi sa 25 prvenstvenih utakmica koje su u poslednjih desetak sezona bili prinuđeni da predaju bez borbe zbog vremenskih uslova). Na ovom stadionu organizovana su dva takmičenja za hokejaško prvenstvo Srbije, a 5 puta Subotica je bila i domaćin utakmicama reprezentacije Jugoslavije. Vidi : Mali stadion od 1963. g. do danas
Slika
Godine 1978. u utakmici Istočne grupe druge lige, ‘’Spartak’’ je u Subotici pobedio ‘’HK Skopje’’ sa 45:0 i ostvario najviši rezultat na nekoj prvenstvenoj utakmici u našoj hokejaškoj istoriji. Samo pet sezona kasnije, ‘’Spartak’’ je bio učesnik i utakmice sa najvišim rezultatom u istoriji Prve savezne lige, ali ovaj put bio je u ulozi poražene ekipe koju je u Ljubljani domaća ‘’Olimpija’’ pobedila sa 40:1.

 

1979. godina,pred 3000 gledalaca, Spartak – Partizan 4:2
Slika

Slika
Zbog nedostatka zatvorenog klizališta, Plavi hokejaši teško drže korak sa Beogradom i Zagrebom a pogotovo sa Slovencima. Međutim, u mlađim kategorijama, naši oklopnici su redovno u vrhu jugoslovenskog hokeja. Juniori su prvaci SFRJ 1982. i 1983. godine.
Slika



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Sedamdesete na ledu i na tribinama :
    Slika

    Slika

    Slika

    Slika

    Slika

    Slika

    Slika

  2. Grafičar kaže:

    Iz Subotice za vreme Vermeša i za vreme zime izlazili su na
    Palić i bavili se specifičnim sportovima. Ovremenu pre
    1900 pisao je Kalman PETKOVIČ i opisuje zimski sport
    da se upražnjavao negde preko Fabrike bicikla Partizan
    sada bi to bilo oko Petrinjske ulice. Hokej na ledu nije po-
    čeo ovako kako se sada igra sa štapovima, SADA SE
    TREBA NASMEJATI, bio je to fudbal NOGOMET na ledu
    vrlo tvrda lopta NE pak koji su sa klizaljkama šutirali i to
    na dva gola. Posećanju starijeg Dietrich bilo je toga iz
    tribine Bačke bila je manja bara zaledjena i igralo se kao
    zimski fudbal. Osim PALIĆA kod Zorke, kompleks vode
    i danas postoji, vežbala je pravi hokej na ledu SD Radnički
    bilo je utakmica i to uslovno svatimo i na Šandorskoj bari.
    Naravno PALIĆANI NA ZALEDJENOM JEZERU, kasnije
    već u gradu i to kod Jadrana, uradio se veštački led, osim
    hokeja bilo je i brzog klizanja u krug, kao i ples u dvoje.
    Kasnije krejem 50- godina stvara se zimi ledena površina
    u dvorišti Gimnazije MOŠA PIJADE i ovde se igraju prave
    prvenstvene utakmice saveznog značaja. Kada nije bilo
    leda zbog vrmenskih uslova Subotičani, da se ispravim
    Palićani igrali su za klubove u Beogradi i u Zagrebu, da ih
    i nabrojim braća Ladocki, braća Erdelji, Kmec, Poljak, i
    Mikuška. Kasnijih godina Subotičani više igraju za Vojvodi-
    nu u Novom Sadu – možda smo imali i nekog studenta koji
    su za vreme studija igrali u glavnim gradovima tadašnjih
    republika. Mnogo sam toga iz komentarisao iz sećanja
    svoga oca, koji je kao obućar radio klizaljke za ovaj sport.

  3. Kertvaros kaže:

    Nisam u stanju ni sam sebi da objasnim zasto ali nesto me tera da vas upitam – da li imate nekakav "background" sa radnjom "Brza usluga " iz Nazorove ulice?

    S postovanjem

    Kertvaros

  4. Mc kaže:

    Sve se promenilo skoro ,a nase klizaliste ostalo isto .Znam da je i bazen i klizaliste minus gradskom buzetu ali barem da se pokrije klizaliste kao bazen , duze bi trajala sezona 🙂 A sto se palica tice , da nije toliko zagadjen kakvim hemikalijama odavno bi se on zaledio :))

  5. Grafičar kaže:
    Kertvaros napisao:Nisam u stanju ni sam sebi da objasnim zasto ali nesto me tera da vas upitam – da li imate nekakav "background" sa radnjom "Brza usluga " iz Nazorove ulice?

    S postovanjem

    Kertvaros

    ZGRADA BRZE USLUGE i to na spratu nedavno je napuš-
    tena od Šumskog gazdinstva i to deo na spratu. Sama Brza
    usluga pre pripadala je SOLID-u, nešta se privatizovalo a
    sada je to obućarska radnja, u dvorištu stanari, neki maga-
    zini, neke manje radnje. Sa strane hotela Patrije pak je sve
    lepo uređeno dok ja pamtim i ispostavu Borbe gde su u
    jutarnjim časovima delili štampu za kioske. Gledajući samo
    cipelarsku radnju i to sa zapada ima svoju istoriju koja
    je meni vrlo bliska. Naime druga štamparija u gradu od
    strane SCLESINGER-SZABADOS Sandora otvorena je u
    ovim prostorima. Mala štamparija štampala je i novine, bilo
    je ovde i knjižare, papirnice i ona je vođena kasnije od sina
    Šandora do 1920. godine. Sada dolazi druga priča jer je
    ova štamparija prodana Direkciji železnica i bila je prese-
    ljena u podrumske prostorije današnje tehničke škole IVAN
    SARIĆ. Štamparija se lepo razvijala, istina bila je i bomba-
    rdona ali je uvek ostala u okvirima željezničke direkcije. Ja
    pamtim Štamparsko-izdavačko preduzeće Jugoslovenskih
    železnica, kasnije BIROGRAFIKA koja se seli na teritoriju
    bivšeg fudbalskog igrališta SAND ili Elektro-Vojvodine.
    Rezime moj je da je na mestu Brze usluge bila pra-štampa-
    rija sada već privatnog preduzeća ROTOGRAFIKE. Intimno
    hvala Bogu ja nikada nisam radio u ovoj štampariji, ali to je
    već druga priča o nekom SOUR Grafisu, kada su propale
    sve tri velike štamparije u našem gradu. Hvala ALUGY D.,

  6. Kertvaros kaže:

    Njlepse hvala za detaljan i iscrpan opis "sudbine" narecenog objekta.
    Malo smo Lanskom pokvarili temu ali on ce nam sigurno oprostiti.

    sorry Lansky

  7. djomla kaže:

    Sto se mene tice slobodno mu kvarite temu, jer svi mi volimo da procitamo ovakve stvari. :)

  8. Lansky kaže:

    Najvažnije je da saberemo svoja sećanja i saznanja, a Google će već dovesti onog koji o tome hoće da sazna.

  9. Anonimni kaže:

    KERTVAROSU vrlo vazna poruka. Zgrada propada – juce sam proverio – okolo obisao uru-

    sava se odkako je sa sprata iseljeno Sumsko gazdinstvo. Stanar dole iz dvorista tvrdi da

    na spratu, promaja, sneg, kisa ucinili su svoje. Jedino da se proveri kod BRZE USLUGE

    koja je buducnost ove stare, lepe zgrade sa ugla Nazorove i Nusiceve ulice. SOS – dgy

  10. Kertvaros kaže:

    @ dgy

    Hvala na informaciji. Tako eto propada i nestaje jos jedan prepoznatljivi objekat stare Subotice. Objekat je pretpostavljam mnogo stariji od mnogih drugih objekata u gradskom jezgru. Za nas stare Suboticane deo secanja na mladost i detinjstvo, Za neke druge je to pak dobar plac na dobrom mestu. Namece se samo po sebi pitanje – Biti grad tradicije ili biti grad skorojevica.
     

OSTAVITE KOMENTAR