U prethodnoj epizodi priča iz đurđinske „istorije“ spomenuh prugu Subotica-Crvenka i napisah da su svi vozovi na ovoj pruzi odjezdili u istoriju, a evo nove priče iz koje ćete saznati šta se to zbilo s „đurđinskim“ vozovima:
Isečak iz Subotičkih novina
Subotičke novine su sredinom 1978. godine donele uznemirujući tekst za stanovnike okolnih naselja, pre svega za đurđinčane, pripadnike „proletarijata“, koji su svoje uhlebljenje pronašli u nekoj od subotičkih fabrika i putovanje na posao im je bio svakodnevni ritual.
Pod naslovom „Novogodišnji ‘stop’ za 14 pruga“ najavljeno je ukidanje nerentabilnih pruga koje su za pojedina naselja bila jedina veza sa gradom. Između ostalog u tekstu se kaže:
Na predlog Železničke transportne organizacije Novi Sad i uz saglasnost Izvršnog veća SAPV, od 1. januara iduće godine trebalo bi da dođe do najavljenog obustavljanja saobraćaja na 14 vojvođanskih nerentabilnih pruga među kojima su i dve sa subotičkog područja, i to: Žednik-Čantavir u dužini od 8 km, i Subotica (bolnica)-Crvenka u dužini od 57,6 kilometara.
Kako je saopšteno, tadašnji SOUR „Panonijatrans“ će preko svojih udruženih članica, među kojima se nalazi i „Suboticatrans“, preuzeti obavezu da organizuje redovan prevoz putnika i roba svuda tamo gde se ukidaju nerentabilne pruge, ali je to bila slaba uteha za stanovnike salaša u okolini Mikićeva, Hrvatskog Majura i Pavlovca kojima je pruga bila od životnog značaja i čijim ukidanjem je samo ubrzano odumiranje ovih naselja…
Trasa pruge Subotica-Crvenka-Odžaci
Na pruzi Subotica-Crvenka, prema voznom redu iz 1978./1979. godine, postojale su sledeće železničke stanice:
Subotica (glavna stanica) – Subotica (bolnica) – Hrvatski Majur – Mikićevo – Pavlovac – Đurđin – Đurđinski Salaši – Pačir – Stara Moravica – Gornja Rogatica – Srednji Salaš – Duboka – Nova Crvenka – Crvenka Ciglana – Crvenka – Kruščić – Bački Gračac – Odžaci. Na stanici Odžaci pruga se spajala s prugom za Bogojevo, pa ste vozom mogli putovati do Osijeka, Zagreba, Ljubljane…
Teretni vozovi su najčešće prevozili poljoprivredne proizvode ili stoku, a na većini železničkih stanica (kao u Đurđinu na primer) postojale su ozidane rampe za utovar stoke u vagone. Po nekim izvorima pruga je bila projektovana za težine do 14 t po osovini što bi značilo da nije mogla podneti velike terete.
Putnički saobraćaj na ovoj pruzi najčešće je obavljan sa dva para metalik-srebrnih šinobusa. Noćni šinobus, koji je oko 02 sata iza ponoći iz Subotice kretao za Odžake, od milošte nazvan „Bećarac„, ujutro oko 05 sati se iz Odžaka vraćao za Suboticu. Njegovi putnici su ovoga puta umesto vandrokaša i bećara bili mahom paori koji su na pijacu nosili svoje proizvode, ali i radnici subotičkih fabrika…
Danju za paore i radnike, a noću za vandrokaše i bećare
| Da biste mogli pročitati isečke iz novina potrebno je kliknuti na link ispod slike radi uvećanja  "Jugoslovenski dnevnik  Brzi voz za Đurđin |
Osim po već spomenutom „bećarcu“ ova pruga je 1935. godine postala poznata široj čitalačkoj javnosti po trešnjama šefa stanice, a čuo sam i za anegdotu s početka 70-ih godina, samo što su tada umesto trešanja u glavnoj ulozi bile bundeve misirače…Elem, u davno doba kad je Mirko Bajić još bio student, jedno veče grupa đurđinskih đilkoša, nemajući drugu zabavu, rešila je da pohara Morkanov bostan (prdačan naziv za đurđinsku familiju Dulić), ali ih je u nameri sprečila ćerka šefa đurđinske stanice.“Nemojte da idete kod Morkanovih. Bostan ima čuvara, čuvar ima pušku, a uz pušku i 5-6 vašaka (kerova). Nego vi lepo haj’te u našu baštu i uberite dve-tri lubenice, dosta vam je, pa se najedite.“
Rečeno – učinjeno. Lubenice su doneli na salaš kod Mije M. i bacili ih u bunar da se malo o’lade, a kad su izvadili – izvadili su umesto lubenica bundeve misirače. Tek sutradan po danu, kada su ponovo šacovali baštu, videli su da tamo i nema lubenica nego da su posađene samo bundeve!
No vratimo se trešnjama…
Dnevne novine „Jugoslovenski dnevnik“ u rubrici Pisma čitalaca, u broju od 2. juna 1935. godine, objavile su članak „Trešnje šefa stanice u Đurđinu“ (videti prilog LEVO-GORE) iz kojega se vidi da su se vozovi na ovoj pruzi striktno držali reda vožnje.
Iste te 1936. godine lokalni humorističko-satirični list „Bunjevačko žackalo“, doneo je kratak tekst pod naslovom „Salašar i Žackalo“ koji je, pretpostavljam, trebao biti komičan… (videti prilog LEVO-DOLE), ali prema današnjim „brzim prugama Srbije“ uopšte nije komično. Još uvek vozimo brzinom iz 1936… |
Pruga Subotica-Crvenka-Odžaci izgrađena je s početka dvadesetog veka (najverovatnije 1908. godine) i od tada su vozovi kroz Đurđin (i druga prigradska naselja) tutnjili narednih 70-ak godina, a onda su jednim potezom pera zauvek odjezdili u istoriju.
Od vozova i „đurđinske“ pruge ostala su samo sećanja, poneka fotografija ili tekstovi u požutelim novinama. Na staničnom toaletu u Đurđinu još uvek su vidljiva slova jedne erotsko-tugaljive pesme nepoznatog autora: „Vetar duva mu* mi se klate, dajte p* ako boga znate“.
Ako danas neko poželi da trasom pruge prođe od Subotice do Odžaka (ili barem do Đurđina) odmah da kažem da je to nemoguća misija. Šine i šliperi su odavno izvađeni, bandera nema, tucanik je raznet ili ugažen, trasa pruge je preorana ili je zarasla u korov i ako je ne poznajete – nećete je pronaći, osim na pojedinim mestima gde se koristi kao letnji put…
Nikad ne reci nikad.
Iz niotkuda se pojavila jedna neustrašiva ekspedicija zaljubljenika u vozove i projezdila celom trasom od Subotice do Odžaka. Usput su za vas hodajući i slike uslikali…
FOTOGRAFIJE:
01 – Na izlazu iz Subotice; ambrozija i poneka šina
02 – Kao ostrvo; skretnica teretnog koloseka u moru trave
03 – Nadvožnjak iznad Beogradskog puta, kod bolnice
04 – Trasa pruge kao put. Snimljeno na izlazu iz Đurđina prema stanici Đurđinski salaši
05 – Zgrada železničke stanice Đurđin
06 – Stanični toalet. Nalazio se između stanice i rampe za utovar stoke.
Na izlazu iz Subotice; ambrozija i poneka šina
Kao ostrvo; skretnica teretnog koloseka u moru trave
Nadvožnjak iznad Beogradskog puta, kod bolnice
Trasa pruge kao put. Na izlazu iz Đurđina prema stanici Đurđinski salaši
Zgrada železničke stanice Đurđin
Pesnički toalet. Nalazio se između stanice i rampe za utovar stoke.
Još jednom se zahvaljujemo neumornoj i hrabroj ekspediciji koji su za svoje putešestvije utrošili puna dva dana. Evo ih uslikanih u Đurđinu na nekadašnjoj trasi pruge. Sa desne strane im je onaj malopre spomenuti pesnički toalet…
Članovi ekspedicije su: Hadzibane, Portos i Stanley,
Trasom pruge: Hadžibane, Portos i Stanley u Đurđinu
Iako sve naredne fotografije iskaču iz đurđinskog atara ipak ćemo radi sećanja na ukinutu železničku prugu dodati još tri fotografije. Tek da dokažemo kako je ekspedicija pošteno odradila posao i prokrstarila celom trasom od Subotice do Odžaka:
– Stanica Pačir
– Stanica Stara Moravica
– Stanica Gornja Rogatica
Stanica u Pačiru
Stanica u Staroj Moravici
Stanica u Rogatici
VEZANI TEKSTOVI:
– Iz istorije Đurđina: Izgradnja crkve
svaka čast. hvala na dobroj priči
uvek se lepo setiti dobrih starih vremena. neznam cega ce lepog da se seca danasnja omladina za nekih 20 godina.
+1
vadjenje pruga je debilno koliko i rusenje mostova 🙁
Zaljubljenik sam u vozove i bio sam mali kada je i tramvaj ukinut i još ne mogu da se pomirim sa tim, ali mi nije jasno kako je neko u to vreme odlučio da je ova pruga nerentabilna, kada znamo da je uvek bilo putnika, da su svi plaćali kartu (naši sugrađani se ne švercuju), a ulaganja u železnicu svakako nije bilo (znamo koliko su dugo još vozili ovi sivi šinobusi nakon ukidanja spomenute trase), pa samim tim ni dodatnih troškova- sem osnovnih za puko funkcionisanje i plate radnika.
Bojim se da je to bio samo nečiji hir, a da se posle niko nije potrudio da vrati nazad tu voznu liniju.
Što se tiče ovih svih šinobusa, čuo sam svojevremeno priču, da je pre 15-ak godina bila neka privredna delegacija iz Japana u poseti Subotici , pa su svratili i do stanice, gde nisu mogli da poveruju kada su ugledali „sivonju“ i čuli da taj šinobus i dalje saobraća! Toliko su se oduševili i u toj meri im je to bilo zabavno, da su napravili par zajedničkih fotografija u i ispred šinobusa.
Nama ipak nije toliko zabavno, a železnica, na žalost i dalje odumire i bojim se da će jednog dana naša deca ili unuci čitati sličan tekst- recimo o pruzi za Sombor (ne daj bože!)
Putovala nedavno (16.juna) za Sentu šinobusom. Doživljaj, (adrenalin), rampe preko pruge otvorene….Stanice? (Osvetjene?) ….. O cemu pricamo iz stolica pred FB.???
Super reportaza i opis nekadasnje pruge tzv Pacirske pruge kako to i dalje Suboticani zovu.Bas sam dosta informacija trazio po netu u vezi ove pruge posto ja sam se tek bio rodio kada je ova pruga nazalost ugasena i nisam bas puno nasao bilo kakvih informacija i slika vozova sa ove pruge dok je bila u funkcionalnom stanju.Ovo je odlican tekst i voleo bi ako neko slucajno ima neke slike vozova sa ove pruge da postavi uz ovaj tekst.Ja ne mogu da verujem da ljudi ukinu prugu koja bi i sada bila zila kukavica za taj kraj Backe…no comment!
Sa dozvolom trebalo bi se prošetati oko SEKCIJE ZA VUČU na željezničkoj stanici, koja se nalazi paralelno sa ulicom Jovana Mikića pa sve do mosta severno. Naime mogli bi se nagledati, snimiti čak i POMILOVATI neke stare lokomotive, iz tih vremena ima ostataka i šimbusa, čak ja mislim da je ovde nešto od PLAVOG voza. Romantik koji sa vremena na vreme dolazi do Palića nema garnituru koja je ovde vidljiva, mislim i na vagone za ljude, kao i teretne. Vrlo kratka primedba na BEĆARAC – na mađarskom jeziku pruga do Đurđina i dalje do CRVENKE imala je ime po bećaru ANGYAL BANDI, prevedeno na bunjevački ANĐEO HANDRO.
Čuo sam za izraz „Bandika“, ali tu priču o Angyal Bandi nisam čuo.
Ako sam vas dobro shvatio naziv „Bećarac“ nije nastao zbog vremena polaska voza (šinobusa), kojim su se bećari iz grada vraćali kući…
Gospodine Gyula možete li malo opširnije ispričati tu priču, pa da se napravi izmena u tekstu.
P.S. što se tiče „Plavog voza“ i ostalih vozova zaista bi trebalo otići na železničku stanicu i potražiti odgovore (i fotografije)…
Netreba da se napravi izmena u glavnom delu teksta. Treba se klonuti izraza DJILKOŠ I TOGA SLIČNO. Bilo je na ovim prostorima više bećara – inače i ovo je reč na mađarskom jeziku. Pise Maći, Šobri Joška, Ruža Šandor pa i Anđal Bandi.
A da ponovim i pitajte starijeg željezničara koji je u penziji i radio je na ovoj relaciji – da se kod naroda nazivao Anđal Bandi. Toliko – pravac Sekcija za vuču.
Hvala na odgovoru i sugestijama…
Inače reč ĐILKOŠ u srpskom jeziku nema težak prizvuk kao u mađarskom, iz kojeg vodi poreklo… U srpskom označava vetropira, neradnika, dangubu… upravo u kontekstu u kojem je upotrebljena: „…grupa đurđinskih đilkoša, nemajući drugu zabavu…“
Gospodo VI koji ste se posvetili Bečarcu, obišao sam iza sekcije za vuču i dosta toga sam video. Za pčravac PAČIR i ONO OSTALO NIJE samo išao šunbus već i parnjača i sada dolazi iznenađenje dali znamo šta je MAĐARICA- Naime na ranžirnom delu teretne stanice za manevar dugo se koristila najmanja lokomotiva koju su ovako nazivali, ili ubacivali na ovom pravcu da vuče dva-tri vagona ili putničkog ili teretnog saobraćaja. Za Vas troje nova informacija pruga se zvala BEĆARAC po Vama, ANĐAL BANDI, a kada je krenuo saobraćaj pre svega zbog slanjašećerne repe za CRVENKU stanovništvo koje je govorilo nemački zvali su CUKER-BAN. Pitao sam da je moguće doći do stanice SUBOTICA-BOLNICA ili Veterinarski zavod do mosta koji je kod početka Alksandrovo. Da pođe parnjača MAĐARICA – da se sve snimi ali uz odobrenje iz Beograda. Tada bi to bio pravi doživljaj.
Nema železnice nema ni komentara. Vas troje podelite se i istražujte –
1. infrastrukturu na bivšim stanicama,
2. stanovništvo kako je nestalo sa ovih prostora – primera radi PAVLOVAC u narodu VAMTELEK,
3. POSETA starim i uništenim saobraćajnim sredstvima – kako je to čika Gyula jednom već predložio. Mene toliko ne tandira železnica, više sam se posvetio tramvaju, makar sam svestan da će pre biti železničkog saobraćaja na ovim prostorima – a tramvaja MOŽDA nikad. Da obiđemo od Zorke do granice bivšu prugu do Baje, Evropa će zahtevati od nas da se ponovo uvede u saobraćaj – jer je to za Istok vrlo vredan pravac.DGY
Mnogi su uzdisali za nasom propalom prugom, a novije generacija da imaju pojma sta bi im ona danas znacila verovatno bi i suzu pustili. C’est la vie……..
Sećam se potovanja šinobusom za Pačir. Bio sam klinac i putovao kod Bake. Prva stanica po polasku je bila Subotica-bolnica, pa preko mosta i dalje ka Pavlovcu, Đurđinu, Hrvatskom Majuru (nisam siguran u redosled) pa sve do Pačira. A onda prilično dugo pešačenje pošto je stanica bila van sela. Kuriozitet je bio jedan povratak kući kada nas je parnjača vukla idući u „rikverc“
Na ovoj trasi je nekada bila u saobraćaju i linija Subotica-Bogojevo.
na ovoj trasi nije se putovalo za Bogojevo, za ovaj pravac samo preko Sombora.
Lepa reportaža. Jedine zamerke dajem na netačan opis slika.Npr Slika „Trasa puta kao put“ je izlaz iz Đurđina prema Pavlovcu a ne prema Salašima itd.
Često sam sa šinobusom putovao iz Đurđina u Moravicu krajem 70-tih.Bio sam dete ali za mene je to bio poseban doživljaj.Uvek sam želeo da sedim na mestu vozača sa zadnje strane šinobusa iz pravca kretanja,gde su bile isključene komande jer je vozač sedeo napred i upravljao.
Pruge izgradjene za vreme Austrougare su projebali komunisti, veoma zanimljivo…a ja mislio da je taj komunizam rajski sistem bajni bio sistem produktivnosti a ne propadanja….hmmm
Poštovani gospodine Gyula.
Pruga Subotica-Bogojevo (Szabadka-Gombos) je izgrađena 1908.godine i na njoj su saobraćali teretni i putnički vozovi. (Lásd Wikipedia Szabadka-Gombos vasútvonal). Pruga je u narodu nosila naziv Angyal Bandi – to bi vredelo da se istraži. Ja sam tom prugom lično putovao za Bogojevo. Važnije stanice na ovom pravcu su bile Pačir, Stara Moravica, Crvenka, Odžaci i Bogojevo, gde se pruga sastala sa prugom Subotica-Sombor-Bogojevo-Osijek.
stormwach, šezdesetih godina (videti udžbenike istorije iz tog vremena) u školi su nas učili da je Austrougarska gradila pruge samo zato da bi nas izrabljivala (sic!). Vojvodina je posle Belgije imala najgušću železničku mrežu u Evropi, znači mnoooogo su nas izrabljivali. Danas jedva da je nešto ostalo od vojvođanskih pruga. Sada nas više niko ne može izrabljivati. Jer jedva da je nešto ostalo.
Jeste, madjarska je ulagala u zeleznicku mrezu na svojoj teritoriji da bi samu sebe iskoriscavala. Te beskorisne udzbenike istorije iz SFRJa i posle 1991. treba po kratkom postupku ko u Fahrenheit 451.
Dugo sam tražila neku sliku od Pavlovca i onda slučajno naišla na ovaj tekst. Preuzela slike i naručila da mi se nacrta ona sa šinobusom. Puno je familija poteklo sa Pavlovaca. Puno danas mladih i dece i ne znaju da su im preci nekada živeli ovde: Svi koji imaju neke stare fotografije a imaju mogućunost da ih stave makar ovde neka to urade. Pa možda se neko od ovih mlađih i zainteresuje .
Po mojim saznanjima Andjel Bandi je stari naziv za žel.stanicu Gornja Rogatica(naselje formirano tek 1922 god) Pošto je na tom mestu ukrštanje druma B.Topola -Telečka..Sombor sa prugom a tu je u neka stara vremena ordinirao neki drumski razbojnik (madjarski bećar ili srpski hajduk ) koji je presretao bogataške zaprege ,pljačkao ih i delio sirotinji deo plena.
Njegovi pajtaši su se krili u močvari i trsci jedne od tri reke Krivaje(Duboka dolina) koja tu protiče na oko 300 metara.Ako neko zna više neka nam piše.Volio sam taj noćni voz,dovozio me je uveče iz sela direktno na subotički korzo i ujutru nazad.
G. Rogatičanin – neće da bide – kako bi to rekao Srećko Šojić – pozdrav DGY
Ima li nade da ikada vise preko Tavankuta zazivi pravac za Vinkovacki zeleznicki cvor?
Objekat železničke stanice u Staroj Moravici više postoji. Porušena je…
mislim da se ta pruga u nazivala Bandikina pruga ili neka druga mozda ali se secam da je moj pokojni tata taj izraz pominjao a radio je na zeleznici u putnickom saobracaju
Ovo bi također trebalo obnoviti!
@DGY…ako si još živ idi na adresu http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/3felmeres.htm topografska karta Austrougarske iz 1910 god otvori Suboticu i pročitaj kako se zvala stanica Gornja Rogatica..E,St Angyel Bandi……oće da bidne …što bi rekao Srećko Šojić.
hahaha sjajan tekst!!
Velika je šteta sto je ukinuta pruga Subotica Crvenka pošto je to najrentabilniji i najeftiniji prevoz teretnog i putničkog saobraćaja. Koje godine je tačno ukinuta pruga Subotica Crvenka?
Vec sam nacrtao stanice PACIR i STARA MORAVICA; nacrtacu i DJURDJIN i sve ostale sa ove pruge i napravicu makete – da se ne zaboravi! Te stanicne zgrade nisu obicne stracare, vec UMETNICKA DELA! Skrnavljenje umetnickih dela je zlocin prema covecnosti!