Prostorni Plan republike Srbije daje smernice pokrajinskom prostornom planu na koji se onda nadovezuju svi opštinski i gradski GUP-ovi u Vojvodini. Ta se hijerarhija mora poštovati i planovi se moraju podudarati kako bi se u svakom trenutku znalo jasno koja cigla gde ide. Investitori i projektanti uvidom u ove planove mogu planirati i moraju se držati zadatih granica plana. Grad Subotica je definisala svoj GUP do 2020. g po nalogu republičkog tj pokrajinskog zavoda za urbanizam. Međutim to je samo jedan deo obaveza koje su ispunjene. Preostalo je još puno posla oko Planova Detaljne Regulacije svih gradskih mesnih zajednica. Zvuči ironično ali ovim tempom ti poslovi se neće završiti skoro a krajnji rok valjanosti plana je jos 8 godina. Takođe vesti o nacrtima, predlozima i donetim resenjima se ne objavljuju i ne šire po medijima koji imaju gledanost nego se vešto ubacuju na sajt Zavoda za urbanizam Grada Subotice. Očigledno im ne treba pompezni marketing oko ovakvih tema a javni uvid je teško dostupan (puno građana uopšte ne zna za dostupnost planova na sajtu urbansu.rs).
Danas Vam predstavljamo detalje interesantnih planova koji zaslužuju pažnju javnosti jer su megalomanski za finansiranje sa ovakvom strukturom vlasti i birokratskog aparata. Možda postoje bolje opcije ili jeftinija rešenja? Nije sporna modernizacija grada, sporni su planovi.
Stanica vatrogasne službe (popularni „vatrogasci“) moraće se iseliti sa svoje trenutne lokacije u Maksima Gorkog iz nekoliko razloga. Postojeći objekti su tehnički zastareli, premali postali za službu koja mora biti moderna i spremna za najgore situacije. Pristup saobraćajnici je usko grlo takođe, mesta za širenje nema. Pored toga susedne parcele na kojima su SHTŠ „Lazar Nešić“,“Viša Škola“ i učenički dom takođe ne zadovoljavaju svojim prostorom te se ovim planom predviđa pripajanje parcele vatrogasaca upravo njima (na slici obeleženo). Nova vatrogasna stanica ima lokaciju na parcelama pored ukinute pruge Subotica-Crvenka u produžetku ulice Braće Radića od kružnog toka iza Tuša (žuta traka na slici br.2)
(GUP do 2020. Nova vatrogasna stanica)
Plan za ovaj deo grada (potez od hotela Patrija do vatrogasaca, dalje do Prozivke i na severu do međunarodne autobuske stanice) računa na povećanje sa trenutnih 14000 stanovnika na 21000 u 2020. g. Kako je to popriličan porast u nepunih 10 godina nužno je izgradit višespratnice, probiti nove koridore ulica sa modernim skverovima ali isto tako i zaštititi objekte od istorijskog značaja. Na slici br.3 jasno se vidi da je broj „nepoželjnih“objekata 90%. Objekti obeleženi žutom bojom nisu u skladu sa planiranom nameno dok objekti obeleženi crvenom bojom se nalaze na trasi novih ulica ili javnih objekata (vrtići, crkva, zdravstvena ustanova i sl).
(PDR-objekti koji se ruše)
Na mesto porušenih objekata po nacrtu plana jasno se vide prodori i spajanja ulica Ustaničke na Matije Gupca kao i spajanje Viške, Petra Josića i Bele Gabrića (žuti marker na slici). Nova pravoslavna crkva trebala bi da zazvoni do 2020. na uglu Blaška Rajića i Prvomajske dok se Kvantaška pijaca iseljava kod Hipodroma a na mesto nje trebalo bi da se zazeleni park. Pet raskrsnica čekaju svoje kružne tokove dok OŠ Sonja Marinković treba da podupla broj osmogodišnjih razreda.
(Promene koje donosi novi PDR)
(Profili ulica)
Što se tiče severnog dela kojeg ovaj PDR takođe uređuje, severno od Prvomajske do hotela Patrija, nisam se osvrtao na taj deo jer nema velikih linija regulacije. Uglavnom je to zaštićeni deo grada i većina objekata ostaje gde su i sada. Jedino se treba urediti Benzinska stanica kod MESCA (STŠ „Ivan Sarić“) sa zelenim pojasom i pristupnom saobraćajnicom. Detalje, tekst nacrta i kompletne planove možete preuzeti sa JP „Zavod za Urbanizam Grada Subotice„.
Jedan osvrt na tvoj tekst. Planom detaljne regulacije se ne definišu rokovi već načini gradnje ukoliko do nje dodje. Ne postoji obaveza da se plan sprovede do 2020. godine, već postoji obaveza da ukoliko neki investitor krene da gradi da se pridržava plana.
Ovaj plan je poput plana Severnog bulevara manje vise smisleno donet među prvima, kako bi se intenzivirala gradnja na ovom potezu, jer je cilj da se potez oko Radijalca i potez prema Prozivci prvo izgradi, kako bi grad dobio urbanu strukturu oko centra. Moraš priznati, polovina kuca u tim naseljima nije ni za selo a kamoli ne za naselje koje teži da postane grad.
Takođe, ne bi se složio sa naslovon da će Subotica dobiti još jednu Prozivku iz prostog razloga što nećemo imati tu sreću. Prozivka je do sada bila dosta kritikovana kao naselje gde se spava, način, materijal i spratnost gradnje, „nije u duhu Subotice i ravnice“ itd… Ali Prozivka je u poslednjih par godina dobila manje više sve što joj treba tako da to stanovništvo ima sve počevši od škole i obdaništa, preko marketa, kineskih prodavnica, pijace, pošte, parka, trafika, kuglane, sportskih terena i dečijih igrališta do zelenih površina. Jedino što im nedostaje je mesna zajednica, ambulanta i možda bazen ili bioskop. Ako malo bolje pogledaš ovaj plan primetićeš da je predviđena količina zelenila mnogo manja nego na Prozivci i Radijalcu. Koliko će dečijih igrališta predviđeno planom?
Upravu si da planovi nisu obavezni da se sprovedu ali njihov razvoj je jako spor. Na mapi se vide sve te stracare koje treba porusiti i to ne sporim. Najvise sam protiv određene lokacije za vatrogasce jer su predaleko od severnih delova grada. Možda su im trebali dati lokaciju u bloku ovih stracara koje ce se rusiti pored beogradskog puta. Za igralista nisam siguran,provericu opet tekst plana.
Ne moras da proveravas, u planu to ne pise. Vec odokativno pogledaj broj lokacija na kojima je moguce postaviti decija igralista, pa ces ustanoviti da je to mnogo manje od Prozivke…
Da je poro sporo je. Nece biti izgradjeno za bar 30 godina.
Neki dan sam citala ovo, posto se i moja zgrada tu nalazi, pa sam bila radoznala. Nisu me interesovala igralista, vec dvorista u blok gradnji. Pise da se u dvoristima predvidja prostor za zelenilo, igralista itd. Niko ih naravno nece napraviti!
Ono sto meni nije jasno, u slucaju blok gradnje, npr blok 13 u ovom planu, jeste ko je npr zaduzen za rasvetu u tom dvoristu? Kod mene konkretno su sijalice nakacene na nase zajedniko brojilo. Nije bas fer da placam struju za osvetljenje javne povrsine. Sa druge strane, pise da dvorista pripadaju stanarima u tom bloku, ali ne smemo da ogradimo blok, tj stavimo kapiju. Sve nelogicnost do nelogicnosti. Barem meni.
Ovaj plan je veća utopija nego onaj iz 1962. godine. Za razliku od onog vremena kada su se raščišćavali celi blokovi, sada se gradi na malim placevima a investitor gleda da uštine svaki kvadrat više. Ono za čega uopšte ne postoji plan, to je kako raščistiti skupe placeve unutar blokova. Ko bi to trebao da radi? Investitoru ne pada na pamet a ni grad (dakle MI), nemamo interes da drugom plaćamo skupa dvorišta i parkinge.
To će ostati naselja kombinovana novim zgradama i starim kućama, uskih ulica i zakrčenih parkiranim automobilima.
Tako rasute zgrade, u zbiru bi mogle biti jedan novi Radijalac.
Evo u konkretnom slucaju moje zgrade, sagradjene pre 2.5god. Investitor je bio obavezan da napravi praking mesta u dvoristu. Tacnije, obavezan je da obezbedi parking mesta, ali posto u ih okolini nema dovoljno, morao je da napravi. I sve je to lepo, imamo parking. Medjutim imamo problem tog osvetljenja i, verovali ili ne, hidranta. Hidrant je nakacen nakon naseg vodomera. Ako dodje do pozara u susednoj zgradi mi cemo platiti tu vodu! A da, i toplotna podstanica je na nasem strujomeru. Bas nam je super!
Sto se tice kapije, ostavljene su neke zice (struja) za kapiju i receno nam je da cemo imati kapiju. Medjutim ona nije napravljena, stanari su se bunili i ja sam svojevremeno trazila PDR za ovaj deo. U to vreme nije postojao, vec su se primenjivala pravila iz PDR-a za neki drugi deo grada i dosla sam do zakljucka da uopste ne mozemo da stavimo kapiju. To potrvdjuje i ovaj plan. Zvala sam i Zavod za Urbanizam i gospodja se iznenadila sto je to pitam. „Pa kako to mislite? Ja ako dodjem kod vas smem da se parkiram u vase dvoriste. Zasto mislite da smete da ga zakljucate? To je javna povrsina.“ Ako je javna povrsina, nekom logikom bi trebao grad i da je odrzava.
Malo je zapetljano, jel’? 😀
Sada sam posetio njihovu stranicu urbansu.rs i mapa grada što se prikazuje nije dobra. Ista greška kada sam pre nekoliko godina završio legilazaciju kuće da je moja ulica sa druge strane kuće i da joj naziv nije postojeći. I do danas nije greška zamenjena. I onda oni vrše prostorno planiranje?
Super. Ne može bolje. Za početak popravite oluke i okrečite Gradsku kuću da ne propada više.