Ker, Bajnat i ulica Crvenih fenjera

Ker je prastaro naselje i o poreklu njegovog imena ima nekoliko tvrdnji. Jedno od njih je da su pripadnici plemena Kera naselili taj kraj u vreme dolaska Mađara. Kralj Bela III je 1113. godine, to naselje darovao Bolničkim Krstašima iz Stolnog Beograda (Sekesfehervar).
Jedno drugo predanje o tom čudnom nazivu je i ono vezano za kera. U Kerskoj crkvi (svetog Roke), sveti Rok je prikazan sa dugačkim pastirskim štapom a uz njega je obavezno pas, koji je po legendi, lizanjem izlečio svečevu ranu od kuge.

Slika

Narod je po tom psu, crkvi nadenuo ime KERSKA, a po crkvi nazvao i naselje – Ker.
I poreklo čuvenih klupica ispred kuća, po kojima je poznata Bunjevačka ulica – centralni kerski „bulevar“, doseže čak do turskih vremena. Turci su navodno, svoje mrtve sahranjivali pred kućom a pored groba bi zasadili drvo ili postavili klupicu. Turci su otišli a klupice su ostale.
Na njima nisu oduvek sedele samo babe. Nekada se na njima sastajala omladina, tu se igralo i pevalo ili su se pak u letnjim noćima, pripovedale priče.

 

Novi Ker
Slika

Čuveni Kerčani su : Đuro Stantić – svetski prvak u brzom hodanju i olimpijac, Ivan Sarić – pionir avijacije, pop Blaško Rajić – narodni tribun, jedan od tvoraca prve i druge Jugoslavije…

Kerčanka Tamara Šarić – „jugoslovenska Rita Pavone“ šezdesetih godina.
Slika

Poslušaj :

 

KER football club
1919. godine
Slika
Nekada su Ker i Bajnat bili susedni kvartovi. Sve dok se Prozivka nije ugurala između njih, na račun Kera i Bajnata proširila teritoriju i proglasila jednostranu secesiju.

 

Nekad drugi i treći kvart

Slika

Ostatak Bajnata, između željeznice i Prozivke, ostavljen je da živi starim stilom, bez asfalta i kanalizacije i u miru svojih starih uličica. Izostavljen iz urbanističkog plana, dugo je bio zapušten.

Slika

Sve se to dramatično promenilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada je za par godina asfaltiran ceo kraj a pojavili su se i „crveni fenjeri“.

 

Rekonstrukcija i proširenje Senćanskog puta 1988. god
Slika

Pastorala Prozivka
Slika

Vratimo se pre toga u doba kolere. Tada, 1831. godine, tu se nalazi bolnička baraka za lečenje sto siromašnih bolesnika. Dozveljeno je bilo da se tu i sahranjuju. Zapadni deo Bajnata je nastanjen još od pre nove ere a arheolozi su još davno tamo nalazili tragove Sarmata, Germana i Avara, iz vremena seobe naroda. Od 19. veka ovaj kraj je poznat i po ciglanama (Ciglane Glied, Mačković i Reichl).

 

Vila Titusa Mačkovića sa pogledom na ciglanu i Šandorsku baru.

Slika

Nova Pošta u Braće Radića, sedamdesetih

Slika

Slika

Slika

Blizina Autobuske stanice i neke slučajne okolnosti, pogodovale su da se u tom mirnom kraju pojave – noćni klubovi. Najpre je kafe Amadeus u Masarikovoj ulici, ugradio šipku i doveo plesačice i umjetnice a potom je tačno preko puta stanice proradio bar u kom su uhlebljenje našle devojke iz Sovjetskog saveza koji se tada raspadao. U srcu Bajnata su neki momci organizovali biznis u jednoj kući, koju će kasnije zakupiti Kinezi i prozvati „Kuća za odmor“ i sa crvenim lampionima samo se nadovezali za pređašnju reputaciju tog mesta, šta god oni posle radili.
Trenutno je aktivno jedno opskurno mesto u ulici Nikole Matkovića. Od spolja ništa ne obećava a enterijer još manje. Ipak, devojke se trude da to nadomeste svojim entuzijazmom. Kao i svuda, sedenje i razgovor sa njima je skuplje nego što su usluge u stražnjoj sobi. To treba shvatiti jer razgovor nije ono čemu su one najvičnije.

Slika

Bajnat iz vazduha

Slika

 

ULICA CRVENIH FENJERA
Tradicija najstarijeg zanata u našem gradu postoji i pamti dane kada je to bio legalan biznis. Nekada je u Nušićevoj bila „ordinacija“ na nezadovoljstvo vlasnika okolnih palata, ali ih je štitila upravo činjenica da je njihova delatnost ozakonjena. Docnije su se preselili u krivu uličicu Zaharija Orfelina, koju i danas neki znaju kao Kurva utca ili ulica crvenih fenjera.
U socijalističkom društvu ta djelatnost je spala na najniže grane. Decenijama je na Mlečnoj pijaci bila kafana na kojoj je izbledelim slovima pisalo VIRAG – riblja čarda ali slavu nije stekla po ribljoj čorbi već po seksualnim radnicama najniže klase.

 

Rušenje VIRAGa
Slika

Pre dve decenije, bivši bokser Arif Ibrahimović je pokušao da vrati staru slavu predratnih kabarea i kupleraja ali legalno, što nije bilo moguće.
Tako je i danas. Srušen je Virag i „prodavačice ljubičica“ su se našle bukvalno na ulici. Na ćošku preko puta Gimnazije, nastavile su svoj rad ali su školske vlasti urgirale protiv njihovog prisustva na tom trgu.
Danas ih možete sresti na trgu Žrtava fašizma, kod Katedrale i Sjemeništa, kako u hladnim noćima cupkaju i čekaju korisnike usluga.
Iako nije legalizovana, prostitucija se diskretno obavlja preko oglasa, u privatnim kućama ili klubovima. Recimo, bivši Pink Panter u Gajevoj, jedno je vreme imao svoje devojke i stražnju sobu. Titular ulice Ljudevit GAJ, kao da je predodredio ime „demografske skupine“ koja se sada skuplja u tom klubu (Gej).

 

„Kurvinski sokak“ (između dva rata), danas Zaharija Orfelina
Slika
Slika



KOMENTARI

  1. Gost kaže:

    Od Sv. Roka preko poste do onih koje prodaju ljubicice. Sve u jednom tekstu. Da li postoji jos jedan tekst na planeti gde se ove tri stvari pominju istovremeno?

    Sjajno!

  2. Lansky kaže:

    Pogled na Ker 1971. godine, sa prozora nove Bolnice :
    Slika

  3. djomla kaže:

    Jedno pitanje ako neko zna? Zasto je Titus Mackovic sagradio onakav objekat na onakvom mestu. Mozda tada to mesto nije izledalo kao sada i imalo je neki skriveni potencijal u razvoju ali opet, jedini je on na tom mestu digao svoj objekat. Zbog pogleda na ciglanu? Cudno.

  4. Kertvaros kaže:
    djomla napisao:Jedno pitanje ako neko zna? Zasto je Titus Mackovic sagradio onakav objekat na onakvom mestu. Mozda tada to mesto nije izledalo kao sada i imalo je neki skriveni potencijal u razvoju ali opet, jedini je on na tom mestu digao svoj objekat. Zbog pogleda na ciglanu? Cudno.

    Prava kuca u pravo vreme na pravom mestu.U vreme kada je Titus Mackovic ziveo i stvarao bilo je i to u celoj Evropi uobicajeno da vlasnik fabrike (U ovom slucaju ciglane) zivi i radi u svojoj firmi.Pre svega mogucnosti komuniciranja su bile vrlo skromne,nije bilo telefona ili neceg slicnog da bi gazda upravljao svojim preduzecem negde sa Azurne Obale,nego je bukvalno sa prozora svoje kuce gde mu je bila i kancelarija i kasa i knjigovodstvo i spavaca soba upravljao i vodio brigu o svom preduzecu.U tadasnje vreme je vlasnik bio licno odgovaran sa celokupnom svojom imovinom za svoju firmu i u slucaju propasti odnosno bankrota imao je samo dve opcije.Opcija 1 – stranga.Opcija 2 – revolver.Njegova sudbina i sudbina njegove porodice je bila iskljucivo u njegovim rukama.Nije bilo menadzera,radnih i savetodavnih grupa, finansiskih i produkcionih asistenata,upravnih i nadzornih odbora ,akcionarskih saveta,sefova odeljenja,njihovih zamenika…profit je bio samo njegov,rizik takodje.Njegova kuca je svim zaposlenima stalno bila pred ocima i nedvosmisleno simbolizirala njegovo omnipotentno prisustvo.Primera radi,Nemacki industrijalac Alfred Krupp,tada jedan od najvecih u svetu,stanovao je u sred svoje celicane u Essenu.

    Suae quisqe fortunae faber est.

  5. Lansky kaže:

    Kertvaroš je skrenuo pažnju na zanimljiv detalj. Mnogi predratni industrijski objekti, imaju u svom sastavu i stan (Npr videti stari Subozan u Obilićevoj).
    A i bankroti nisu bili retki. Upravo ta kuća Titusa Mačkovića je otišla na doboš kada je ovaj propao i umro u bedi iako je u svoje vreme bio glavni gradski arhitekta. Preduzimački poslovi su uvek nosili rizik. Ferenc Rajhl u svojoj palati nije uživao ni deceniju i narednih pola veka je živeo mnogo skromnije.

  6. Kertvaros kaže:

    Meni je Mackoviceva kuca ostala u prilicno bledom secanju.Kao deca smo odlazili u Rit i motali se oko stare ciglane.Sama kuca je delovalo sablasno i misteriozno.Mislili smo da je valjda neka crkva ili kapela.Ceo taj kraj je bio vrlo zapusten,prava divljina.Okolna naselja, prava socijalna zarista.Kada to kazem mislim na period iz ranih 50-tih god.Od tada vise nikad nisam bio u tom kraju.
    Mene bi uzgred zanimalo kako je Tamara Saric postala Kercanka ?

  7. Lansky kaže:

    Tamara je odrasla u Keru. Otac joj je bio šumarski inženjer, jedno vreme upravnik đačkog internata. Otišla je na studije u Beograd i tamo ostala. Do danas nisam saznao gde je i šta radi sada. Po godinama, verovatno je u penziji.

  8. Lansky kaže:

    Vila i ciglana Titusa Mačkovića 1890. godine i danas

    Slika

    Slika

  9. mrle kaže:

    tako bi tribalo i danas

  10. mrle kaže:

    ovo je za strangu i revolver

  11. doc kaže:

    napokon jedna fotka o jedinoj samostalnoj vili u gradu.Niko se nije setio da ga postavi u najlepse gradjevine grada.

  12. SRBENDA IZ B.TOPOLE kaže:

    AAAAAA ZABORAVISTE , KOD NABRAJANJA ZNAMENITIH KERCANA… VINKA ILOVCA. PRVOLIGASKI FUDBALER SPARTAKA, SEDAMDESETIH GODINA PROSLOGA VEKA, PA ZVONKA BIBICA( TARZANA)  FENOMENALNOG FUDBALERA (KRATKO IGRAO U BACKOJ ) ZBOG ZENA ( MNOGO IH VOLEO) NAPUSTIO SPORT.IMA IH MNOGO ,ZNAM  IH JER SAM KAO KLINAC ZIVEO U KERU (U KUMICICEVOJ). MNOGO LEPO VREME.. NISMO IMALI NISTA.. A IMALI SMO SVE .
     

OSTAVITE KOMENTAR