Vlado Kalember se obesio ! Vest da je pevač prvog jugoslovenskog „projekat“ benda umro od „višanja“ širila se brže od šumskog požara, brže od vesti da je umro Tito, a da nigde nije objavljena. Ubrzo je maltene svako selo imalo neko drvo za koje se tvrdilo da se baš tu obesio lider Srebrnih krila. To bi tako ostalo do danas da se Kalember nije vratio iz Nemačke, gde je tih dana boravio. Već u avionu je od stjuardese saznao da je umro.
Jedna definicija urbanog mita kaže da njega prenose oni koji su uvereni u njegovu istinitost. Za razliku od drevnih legendi, urbani mit je smešten u moderni svet. Najčešće su to krajnje bizarne priče sa seksualnom konotacijom ili nekakvim horor zapletom.
Suboticom kruže urbani mitovi najviše seksualnog sadržaja, nedostojnog da se ovde prepričava. Kao što je rekla ona baba: “Ja sam tri puta rodila divojkom ali ovakvog kurvašaga kao danas, nikad nije bilo.” I ta baba je navodno prvo bila iz Šandora a onda je u prepričavanju počela da se vezuje za druge delove grada. Sada je sasvim sigurno da i ona dolazi iz modernog folklora zvanog – urbane legende.
Jedna od najdugovečnijih je ona sa groblja gde je milicioner jedne noći svisnuo od straha kada mu se neko iz mraka obratio: “Tebe sam čekao!”
Protagonista tog događaja i danas tvrdi da to nije tačno ali onih koji mu veruju ima koliko i onih koji mu ne veruju.
Sve te urbane legende se prenose najčešće bez loše namere. Njihov cilj je da se u društvu ispriča nešto zanimljivo iz prošlosti, u trenucima kada sadašnjost nije preterano zanimljiva.
Mnogo teža kategorija su nacionalni mitovi. Njima potporu daju tone štampane pseudoistoriografske literature, koja nema naučnu vrednost ali ima autoritet reči koja je napisana. Ne možeš ti da ubediš našeg čoveka kada on tvrdi : “Čitao sam !”
Kada je o Subotici reč, priča o njenoj slavnoj prošlosti raste do visina i preti da pređe u preterivanje. Poput sveprisutne carice Marije Terezije za koju se čak tvrdi da je izgradila pruge u Vojvodini, iako je živela u vreme kada železnica još nije postojala. Pojam “u vreme Marije Terezije” razvukao se na ceo 19. vek, što nije fer prema Francu Jozefu.
Svaki subotički lokalpatriota zna da je ovo nekada bio treći grad u Jugoslaviji a u Austrougarskoj se nalazio odmah iza Pešte i Beča. To je trenutno, a tendencija je da u priči iza sebe ostavimo i ova dva grada. Ne tako davno, na jednoj tribini, gospođa iz resora obrazovanja i kulture ustvrdila je da smo imali tramvaj pre Beča.
Šta je od toga istina ? Kakav je stvarno bio položaj Subotice u Ugarskoj, pitamo istoričara doktora Mesaroš Zoltana.
Mesaroš: Po nekim mišljenjima (Đerđ Čomoš), u hijerarhiji regionalnih centara u Ugarskoj između 1900. i 1910. godine, Subotice nema među 16 najznačajnijih, gde spadaju Budimpešta, kao nesporno najznačajnija, Zagreb, Temišvar, Veliki Varadin (Oradea Mare), Košice (Kassa), Požun (Pozsony, Bratislava), Fiume (Rijeka), Kluž, Debrecen…
Subotica je bila na putu da pripadne toj kategoriji gradova, imala je dinamičan razvoj, ali je to prekinuto Prvim svetskim ratom. S druge strane, po broju stanovnika, naš grad je bio deseti u Austrougarskoj monarhiji. Iza Beča, Budimpešte, Praga, Trsta, Lvova, Krakova, Graca, Brna i Segedina.
Brojnost Subotičana je bila tolika (94 610 po popisu iz 1910.g) zahvaljujući veličini „vanjskog grada“, koji je obuhvatao okolne salaše i pustare. Ova pozamašna teritorija, koja je bila veća od nekih županija, definisana je otprilike već u „Darovnici“ 1743. godine a potvrđena je 1779. u „Privilegiji“.
Szabadka naspram Szegeda ?
Mesaroš: Segedin je uvek bio za korak ispred Subotice. Dva puta je postao kraljevski grad, prvi put u 15. veku za vreme kralja Matije Korvina a drugi put u 18. veku (1715. godine). Ipak najznačajniji grad u regionu je postao Temišvar, a izgleda da će to biti i u budućnosti. U Evropskoj uniji će Euro regija Dunav – Tisa gravitirati Temišvaru.
Da li je Segedin postao uređen nakon katastrofalne poplave 1879.g ?
Mesaroš: Segedin je i pre poplave bio dobro uređen. Subotica je imala nepravilnu gradsku strukturu, a zašto, to je najbolje objasnio profesor Građevinskog fakulteta Dr. Lajoš Hovanji proučavajući hidrogeografiju Subotice. Naizgled nelogične gradske osnove dugujemo činjenici da su na teritoriji Subotice postojale bare, a u naselju više vodotokova. Ko želi da razume prostornu strukturu Subotice, mora da upozna njene vode.
Subotica na vodi 1778. godine
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Postoji mit i o tome da Subotica već 100 godina ima 100.000 stanovnika iako naselje Subotica(bez sela u ataru) npr. 1953. ima tek 66.000 . 100.000 je dostignuto tek na popisu iz 1981.
Imao sam tu čast da svojevremeno sa profesorom Hovanjijem obiđem grad i sve njegove vodotokove. Nauči se mnogo, ali je još bitnije da strukturu ovog grada posmatrate drugim očima.
Pisao sam da je svako naselje ima svoju specifičnu strukturu. Na jedan način se grade naselja u planini, na drugi u ravnici. Nećete na isti način planirati grad koji leži na reci i koji je nema. Da li je ravnica plodna ili ne. Ako je plodna, naravno da ćete gradedati tako da što manje plodne zemlje uništite asfaltom i betonom. Veoma bitno je i kako duvaju vetrovi (ruže vetrova). Da li je tlo od peska ili kamena. Itd…
Zaključak je da ti grad moraš da prilagodiš prirodnim uslovima a ne da prirodu prilagođavaš gradu. Mada smo tome skloni.
Iz tog konteksta priča o Subotici i njeni mitovi imaju posebnu karakteristiku. Otvoreni i podzemni tokovi, jezera, bare i bunari koji su smesteni na pesku i lesu u otvorenoj panonskoj niziji bez brda koji će da zaštiti od vetrova i sunca ili reke. Uz to nije bilo ni čvrstog materijala (kamena) u blizini, ali ni kvalitetne građe (drveta). Otuda i naselja bez pravilne strukture sa krivudavim i peščanim ulicama, kućama od zemlje i otvorenim vodotokovima. Pogledajte strukturu naselja između Radijalca i pruge, Gat, Bajnat. Mali deo grada, sam centar je građen kvalitetnije. Verski i administrativni objekti, te najamne palate su popravile celokupnu sliku. Taj deo je pored otvorenih tokova dobio i popločane staze. To je Subotica iz 19. veka.
Ono što se zove kanalizacija, vodovod, asfalt, širok Radijalac, bulevar prema Paliću, park Dudova šuma itd… su nastali mnogo kasnije. Kada bi Subotičane vratili u taj period o kojem pričaju, većina je ne bi ni prepoznala, mislili bi da su u nekom drugom mestu, mnogo manjem, skromnijem, siromašnijem a da je Subotica negde drugo, jer je Subotica u glavama velegrad, treći u monarhiji.
Subotičani ne znaju o svom gradu zato se i čude kada nastane rupa na Krozou. Čude se što imaju vodu u ulici posle svake kiše a nisu pametni da naprave jarak (otvoreni tok), pa su čak i postojeće zatrpali. A i nemaju gde da naprave jarak jer su izgradili kuće na divlje i formirali ulicu široku 5 metara. Čude se što posle svake kiše imaju jezero ispod glavnog podvožnjaka i to smatraju banalnim problemom, a ne znaju da se taj problem može rešiti samo dodatnim planskim usmeravanjem kanalizacionih tokova, a to košta, i to mnogo. Nije im jasno zašto se kanalizacija završava u Paliću, i uvek pitaju: "Koji je kreten to tamo stavio i uništio nam jezero". E pa taj kereten se zove Bog ili priroda, jer zamislite voda uvek ide na dole pa se sve vode slivaju tamo. Jer da je Palić gore on ne bi bio jezero. Mudrosti li. Ne znaju zašto imaju alergije, što je vetar na Prozivci jak, što stalno imaju prašine na terasi itd…
Subotičani ne znaju kako je sve ovo izgledalo pre Subotice, kako je grad izgledao pre 200 ili 100 godina. Zato i postoje mitovi.
Pa zatim i mit o tome da je celu Suboticu, pa i Gradsku kuću izgradila Marija Terezija. Na stranu što je carica živela od 1717. do 1780. a Gradska kuća građena od 1908. do 1912.
I, naposletku, sveprisutni mit o "secesiji" gde je čak i učena subatička jevnost ubeđena da je ceo centar, odnosno celo zaštićeno jezgro izgrađeno "u stilu secesije" iako, zapravo, ima mnogo više objekata izgrađenih u stilu neoklasicizma, neobaroka, neogotike, neorenesanse, dakle u svim tim devetnaestovekovnim "neo-" stilovima. Drugo, secesija (Art Nouveau, Jugendstil) je bio sveprisutan dekorativni trend u arhitekturi i dizajnu sa kraja 19. i početka 20. veka, tako da ni po tome Subotica ne predstavlja ništa posebno…
Mozda je poreklo tog mita i wikipedia? http://sh.wikipedia.org/wiki/Subotica
pa tamo lepo pise: Prema austro-ugarskom popisu stanovništva iz 1910. godine, grad je imao 94.610 stanovnika.
asd,
mit o 100.000 stanovnika je mnogo stariji od Wikipedie. Drugo, 94.160 stanovnika je imala teritorija celog Slobodnog kraljevskog grada Subotice sa Bajmokom, Cantavirom, Tompom, salašima, itd. Teritorija Opštine Subotica (koja otprilike odgovara teritoriji Slobodnog kraljevskog grada umanjenog za Tompu, Pacir, itd.) broji više od 150.000 stanovnika. Da je broj stanovnika stagnirao ne bismo danas imali prozivku, radijalac, Mali Radanovac, mali Bajmok, Željezničko naselje, Makovu sedmicu, Peščaru, Zorku, što su sve naselja iznikla u drugoj polovini 20. veka.
Što se tiče broja stanovnika, oduvek sam smatrao da je u pitanju različito administrativno uređenje, pa je grad obuhvatao nekoliko naselja (mada je Aleksandrovo bila posebna opština), za razliku od drugih u Monarhiji.
Jednostavno ne mogu da razumem kako je Subotica mogla biti veća od jednog Zagreba, Sarajeva ili Rijeke. Subotica je i ovo malo reprezenativnog centra i objekata dobila početkom 20. veka i teško da se može meriti sa gradovima koji su u to vreme imali sličan broj stanovnika. Ili je oduvek bila daleko siromašnija pa se samim tim daleko sporije razvijala/gradila. A realno, Subotica i nije bila toliko bitan centar poput Segedina, Temišvara, pa čak i Sombora.
Dok u sadašnjim okvirima naše države (a dobrim delom i u okviru bivše) Subotica svakako može da se ponosi svojom veličinom i istorijom, priče o veličini i "bitnosti" pre 100-200 godina su za mene oduvek bile samo mit.
Upravo tako. Bio sam u prilici da analiziram rezultate popisa 1931. prema gradskim kvartovima (nešto što ne može da se nađe tek tako) i tadašnja teritorija grada je imala nešto manje od 51.000 stanovnika. Neuporedivost teritorija je osnova tog mita, i koliko god se trudili da objasnimo ovo, taj mit će ostati prisutan. Subotica je kao naseljeno mesto prvi put dostigla 100.000 stanovnika na popisu 1981.
Brojnost Subotičana je bila tolika (94 610 po popisu iz 1910.g) zahvaljujući veličini „vanjskog grada“, koji je obuhvatao okolne salaše i pustare. Ova pozamašna teritorija, koja je bila veća od nekih županija, definisana je otprilike već u „Darovnici“ 1743. godine a potvrđena je 1779. u „Privilegiji“.
Super tekst! Oduvek je bilo čudno zašto se misli da je Subotica bila među najznačajnijim gradovima na ovim prostorima- Subotica je bila provincija. Udaljena od velikih reka, nije mogla da se razvija poput Segedina, Temišvara, Osjeka ili Novog Sada. Ono što je omogućilo stabilan razvoj Subotice krajem 19. i početkom 20. veka je železnica, po tome je Subotica bila značajno čvorište, za dve pruge prvog ranga ( Segedin- Sombor- Bogojevo- Vinkovci) i Budimpešta- Novi Sad- Beograd, i više lokalnih pruga. Nagli razvoj je omogućio izgradnju takvih velelepnih građevina poput Gradske kuće, biblioteke, zgrade Muzičke škole…
Cinjenica je da Subotica nikad nije bila administrativni centar. U Austro-Ugarskoj npr. sedište Bačko-bodroške županije bilo je u Somboru. Posle Prvog svetskog rata administrativni centar se seli u Novi Sad. Drugo, Subotica nikad nije bila univerzitetski centar što za razvoj jednog grada ima neprocenjiv značaj.
Zapravo, Subotica je bila u svojojj istoriji samo sedište Direkcije severnih železnica u Kraljevini Jugoslaviji. Sedište Direkcije bilo je u sadašnjoj zgradi MEŠC-a, a za koju "veliki ljubitelji Secesije" nikad ne bi rekli da je posle Gradske kuće drugi najveći secesijski objekat u gradu. Dekorisan u stilu bečke a ne mađarske secesije, doduše…
Citiraću našeg demografa, gospodina Branka Ćupurdiju, citat je iz njegove knjige "Stanovništvo Subotice prema veroispovesti i maternjem jeziku 1869-1910":
Најпотпунији увид у становништво Суботице и њених насеља може се стећи на основу пописа проведеног 1910. године. Према њему, унутрашњу територију града Суботице чини осам квартова и Шандор (Sándor külváros). У I кварту живи 4.535, у II 5.937, III 7.108, IV 4.564, V 8.305, VI 6.472, VII 3.562 и у VIII 4.690 становника и у Шандору 1.589 становника. Унутрашња територија града има 46.762 становника.
Спољашњу територију града Суботице чини 19 насеља: Келебија (Kelebia puszta) са 4.782 становника, Шебешић (Sebesics puszta) са 4.124 становника, Таванкут (Tavankút puszta) са 4.166 становника, Ђурђин (Györgyén puszta) са 1.815 становника, Павловац
(Vámtelek puszta) са 1.475 становника, Жедник (Nagyfény puszta) са 2.086 становника, Зобнатица (Zobnaticza puszta) са 1.297 становника, Верушић (Verusics puszta) са 4.498 становника, Лудаш (Ludas puszta) са 4.459 становника, Радановац (Radanovácz pusta) са 1.224 становника, Томпа (Tompa puszta) са 6.392 становника, Палић купалиште (Palics fürdő) са 809 становника, Сегедински виногради (Szegedi szőllők) са 1.655 становника, Мајшански виногради (Majsai szőllők) са 1.565 становника, Буцка виногради (Buckai szőllők) са 334 становника, Халашки виногради (Halasi szőllők) са 1.581 становником, Бајски виногради (Bajai szőllők) са 1.464 становника, Западне угарнице (Napnyugati
ugar) са 2.117 ст. и Источне угарнице (Nepkeleti ugar) са 627 становника. У насељима која чине спољњу територију града Суботице живи 46.470 ст. Заједно унутрашња и спољња територија града имају 93.232 ст. односно цивилних лица. У колико се узму у обзир и војна лица Суботица има 94.610 ст.
Ovaj rad je inače finansiralo Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, teško da se bolje i pouzdanije od ovoga može naći.
Hvala Caksone,
ovo znači da se za 70 god., od 1910. do 1981. stanovništvo "unutrašnjeg grada" uvećalo za nešto više od 100%,. The Myth is busted!!! Subotica nema već 100 godina 100.000 stanovnika!!!
Usput, Subotica jeste bila deo Austrijskog carstva sve od progona Turaka pred kraj 17. veka pa sve do 1867. kada "Nagodbom" Beča i Pešte Austrijska carevina postaje "Dvojna monarhija", Austro-Ugarska, odnosno "Carska i kraljevska (k.u.k.) dvojna monarhija Austro-Ugarska (1867. – 1918.)"
Sad vec neki preteruju sa tim da je Subotica bila neka mala varos u AU.
Istina je da je prenapucana ta prica da je Subotica imala 100k stanovnika ali je cinjenica da je grad bila vazan industijski i kulturni centar u Madjarskoj.
Prvo, grad je sigurno bio deseti grad AU a treci Madjarske (iako sigurno nije imao 94.000 stanovnika) jer su popisi u svim gradovima sigurno vodjeni po istim kriterijumima, sto ce nam npr. reci da je sam grad Segedin verovatno nije imao 120.000 stanovnika vec verovatno nesto izmedju 60-90 hiljada.
Drugo, arhitektura ne moze da nam bude merilo velicine jednog grada jer je ona sama zavisna od brojnih materijalnih i nematerijalnih konteksta.
Trece, Subotica nikada nije bila centar jedne nacije kao sto je Prag, Zagreb, Bratislava, Ljubljana tako da nismo nikada privlacili intelektualce na tom osnovu kao sto je slucaj sa npr. Ljubljanom i Jozefom Plecnikom.
Uprkos svemu ovome grad je uspeo da se razvija, cak smo bili grad sa otvorenim shvatanjem arhitekture za razliku od Budimpeste u kojoj i dalje vlada akademizam i neo stilovi (pocetak XX veka).
Zbog toga ce Marcel Komor i Deze Jakab projektovati u Subotici a ne u Budimpesti.
Београд је 1900. имао само 69.100 становника. Убрзо, 1905. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку Првог светског рата 1914. и до 100.000, не рачунајући Земун који је тада припадао Аустругарској.
По попису из 1900. године, у Новом Саду је живело 28.736 (по другим подацима 25.296) становника
Broj stanovnika grada Zagreba iznosio je 1880. godine 29.218, prema popisu pučanstva od 1. siječnja 1891. grad Zagreb ima 40.268 stanovnika, dok je taj broj prema popisu od 1900. godine porastao na preko 60.000 ljudi.
Še leta 1869 je imela Ljubljana manj kot 27.000 prebivalcev,[42] številka pa je do sredine 30. let prejšnjega stoletja narasla do 80.000.
Odlično ste razbili mit o "Velikoj Subotici" i ponovo je sveli na "najveće selo u Evropi", kako su je mnogi pakosnici posprdno zvali. A sada se vratimo nekim podacima, ako je broj stanovnika merilo te veličine, kao što se iz navedenog može zaključiti. Gore imate podatke o broju stanovnika Beograda, Novog Sada, zagreba i Ljubljane za 1900. godinu (za Ljubljanu stoji da je tek oko 1930. dostigla 80.000)> A koliko je imala Subotica 1900. godine? Sa okolinom više, pa da. Jedino ste zaboravili da su stanovnici OKOLINE istovremeno u velikom broju bili i stanovnici grada jer su mnogi imali i kuće u gradu, pa su u kućama živeli nekada preko zime, ili su u njima boravili njihovi stariji članovi porodice! Tako da je ta podela na "grad" i okolinu prilično relativna. Neke stvari stoje u korist Subotičana, jer kada je Subotica imala električni tramvaj, 1897. godine, u Beogradu su tramvaje uveliko vukli konji, a Novi Sad se "otramvajio" tek 1915. godine. Ima mnogo toga po čemu je Subotica bila prva, pročitajte u knjizi Blaška H.Vojnića: "Subotica, moj grad u davnini", da ne nabrajam i ne zamaram ovde. Naravno da nije bila velegrad i da u Austrougarskoj nije bila treći grad po veličini, ali u njenom delu koji se zvao Ugarska jeste. Budimpešta, Segedin, Subotica. Nakon toga, u Kraljevini SHS kažu da je išlo: Beograd, Zagreb, Subotica…doduše vrlo kratko vreme, jer je Subotica kao pogranično mesto izgubila značaj i počela da zaostaje (uprkos Direkciji železnica), pa se sve to brzo promenilo. Poslednje što je ostalo Subotici od nekadašnje "veličine" (nazovimo to tako uslovno jer jeste u neku ruku i u nekim razmerama bila Velika Subotica), jeste taj mit, i sada ga treba surovo razbiti, i tamo gde je opravdano ga razbijati i tamo gde za to nema osnova! Nije nam dosta što smo ostali bez tramvaja, Palića, Pozorišta i centra grada, svih onih kuća zvale se secesija ili neki drugi stil, ali su bile STIL, a umesto njih smo dobili ono što nema ni "s" od stila…itd.itd…daleko bi se moglo ići…
"Naravno da nije bila velegrad i da u Austrougarskoj nije bila treći grad po veličini, ali u njenom delu koji se zvao Ugarska jeste. Budimpešta, Segedin, Subotica."…kaže komentator. Elementarna neistina. Početkom 20. veka u Ugarskoj su veći od Subotice osim Budimpešte i Segedina i Temišvar i Debrecen i Miškolc i Kluž i Pečuj i Rijeka i Arad, itd…barem je danas lako izgooglovati svaki grad…Toliko o Subotici kao o trećem gradu u Ugarskoj. Žao mi je ali nije istina…
"Zaboravimo prošlost, okrenimo se budućnosti koja je već počela"
Bas tako.
Osim luke, 19. stoljeće je doba velike gradnje u gradu. U gradu je izgrađena Tvornica papira – Hartera (1821.), osnovana je Narodna čitaonica (1850.), u rad je puštena prva plinara (1852.), na Mlaci je utemeljena rafinerija nafte (1882.), a iste godine Rijeka dobiva modernu kanalizaciju. Razvitak luke, širenje međunarodne trgovine i spajanje grada željezničkom prugom s Pivkom i Karlovcem (1873.) doprinio je brzom porastu broja stanovnika s 21.000 (1880.) na 50.000 (1910.)
@Gabrijela, mogli ste proveriti podatke pre nego što krenete da od nekog napravite magarca. Izgooglovati. Evo šta piše za Rijeku, za ostale gradove proverite sami. Dva su pitanja svakako diskutabilna – jedno o veličini grada samo na osnovu broja stanovnika (a po čemu inače suditi?), površini, broju kuća, industriji, itd., a drugo u ovom slučaju na koji se deo Austrougarske tvrdnja da je Subotica bila treći grad po veličini u Ugarskoj zapravo odnosi? Jer, Rijeka, Temišvar i Arad i drugi JESU bili u tadašnjoj Ugarskoj, a da li su bili u tolikoj meri mađarski gradovi kao Budimpešta, Segedin pa i Subotica? Ako se tako posmatra, ovaj podatak o trećem gradu po veličini, koji POSTOJI kao tvrdnja u istorijskim izvorima, mogao bi ipak da bude tačan. Možda nije elementarna, ali je bar u neku ruku – istina! U svakom slučaju, nije elementarna neistina, kako tvrdite.
Dragi Najvece selo u Evropi. Riječkih 50.000 je ipak više od subatičkih 46.000. Kluž (Kolozsvar) u Erdelju je svakako bio mnogo više mađarski nego rumunski. A Pečuj, Miškolc i Debrecen (pre 100 godina svi veći od Subotice) su valjda nesumnjivo mađarski gradovi. Dakle-elementarna neistina. Q.E.D. Ta-daaaa
Prof Hovany Lajos je legenda.
uzalud vam trud sviraci.
i za 100 godina, bez obzira na broj mitbastersa, ovaj mit ce biti jaci od vas.
sorry.
Mala digresija za neobrazove i neupucene,Budimpesta do 1873 nije postojala!!!! Tek je onda nastala i to spajanjem 3 naselja Budima , Peste i OBude (stari Budim), a do tada je po popisu bila veca od sva tri posebno!!!
Zasto na Prozivci ima stalno vetra, oduvek me je to zanimalo….!!!!!!!!!!
@ Roki
2008. godine je napravljen Atlas vetrova APV, koji je za cilj imao da izvrši preciznu analizu vetrova na teritoriji Vojvodine (pravac, snaga na određenim visinama, u periodu od godinu dana).
Da ne dužim, strujanje vazduha izgleda ovako:
Crveno – pravac najvećih intenziteta.
Kada Suboticu pogledas i postavis taj pravac primetices sledece.
Subotica je strane parka Prozivke otvorena i to u pravcu u kojem dominira vetar tokom godine. Taj vetar primerice na visini od 100 metara u zimskom periodu ima snagu između 100 i 200 W/kvm, dok je u letnjem on ispod 100.
Pored činjenice da je grad otvoren sa te strane, treba uzeti u obzir i niz drugih uticaja. Mikro klimu grada, Palić – otovrena voda, deponija, postojanje i oblik Aleksandrova, sama struktura Prozivke (raspored zgrada i ulica) itd… Sve to dodatno usmerava strujanje vazduha.
Ponukan vašim prićama o mitovima velike Subotice, pronjuškal sam internetomi našao sam zanimljive podatke. Tu stranicu bi treba prevesti netko tko zna njemački jezik, jer na hrvatskom jeziku nema tako dobre stranice sa detaljiziranim informacijama o Austro Ugarskoj monarhiji i najvećim gradovima. Od onoga što ja vidim, Subotica je u cijeloj monarhiji bila na 10. mjestu a največega hrvatskoga grada nema Zagreba
Die größten Städte (1910)[25]
Rang
Stadt
Einwohner
1
Wien
2.083.630
2
Budapest
880.371
3
Triest
229.510
4
Prag
223.741
5
Lemberg
206.113
6
Krakau
151.886
7
Graz
151.781
8
Brünn
125.737
9
Szeged
118.328
10
Maria-Theresiopel
94.610