Negdašnji subotički BIOSKOPI

Da li je ovaj mladi gospodin na slici, Aleksander, Alex Lifka, mogao da sanja, da će i za sto godina njegovo ime biti sveprisutno u ovom gradu i šire?
Slika

 

 

 

 

 

 

Jer, u to vreme u Suboticu, još od 1897. svraćaju mnogi putujući kinematografi a od 1908. postoji i jedan stalan, pod šatrom. Lifkin putujući „Elektro bioskop Lifka“ zaustavio se tu 1911. i pošto je Šandor ovde našao dobru poslovnu klimu a kasnije i „stao na ludi kamen“, rešava da se skrasi i zakupljuje salu hotela Hungaria (danas Lifka) te u njoj otvora stalni bioskop. Pored toga, on je i distributer, filmski snimatelj, producent i reditelj. Poreklom Čeh iz okoline Praga, do početka I Sv.rata delovao je na području cele K und K monarhije. I njegovi roditelji su takođe živeli od „show bussines-a“. U prvo vreme se u gradu brzo pojavljuju i nestaju bioskopi: URANIA, OLIMPIA, MAXI BIO, APOLO…

Lifka je inventivan i na polju reklame. Doveo je u Suboticu jednog crnca čiji je zadatak bio samo da šeta gradom sa kapom na glavi, na kojoj piše LIFKA. Za tadašnje Subotičane to je atrakcija za sebe.

 

Greta Garbo u Lifki

Posle Velikog rata počinje era Holywooda ali su popularni i nemački i mađarski filmovi. Mađari imaju izuzetno veliku i kvalitetnu produkciju. Uglavnom su to ljubavne teme iz visokog društva. Tada u Subotici radi više bioskopa ali jedino Lifka radi u kontinuitetu.
Repertoar
Slika
Slika
Gradski bioskop na Korzou
Slika

Za vreme okupacije rade tri bioskopa i oslobodioci su ih našli na mestu. Tih dana je demobilisan Gustav Ifkovic, predratni fizikalac, posluzitelj i kurir. Ima 4 razreda osnovne i razmišlja da nađe neko zaposlenje, makar na njivi. Seti se da je pre rata u kinu povremeno cepao karte, te se obrati drugovima u Gradskoj kući, ne bi li mu dali da opet to radi. A oni vele:
TI ĆES BIT’ DIREKTOR!
Radnička klasa je došla na vlast. Prvi film koji je nabavio, bio je ruski film „Duga“. Organizovana je svečana premijera, pozvane su visoke zvanice, civilne i vojne. Međutim, kad je pred premijeru Gustika stigao u bioskop, imao je šta da vidi. Puna sala ruskih vojnika u pidžamama. Bili su to ranjenici iz vojne bolnice. Dva sata ih je molio da napuste salu ali ni makac. Onda su stigla dva ruska vojna policajca i za dva minuta rešila stvar. Uskoro je ranjenicima obezbeđen poseban projektor a Crvena armija je za vojsku i civile otvorila salu u Jadranu. Išli su ruski filmovi po ceo dan a kako je ta zima 1944/45. bila izuzetno oštra, sala je uvek bila puna, jer je bila zagrejana . Jednom prilikom su se dva Crvenoarmejca (tenkista i mornar), zagrejali i alkoholom i kada je sevnula varnica, došlo je do fizičkog obračuna. Udario junak na junaka, skinuli se do pola i bio bi to za naš narod zanimljiv prizor da u nekom trenu oni nisu isukali svijetlo oružje tj pištolje i zapucali u plafon. Nastala je opšta bežanija iz bioskopa a njih dvojica su izvukli opasače i sad u delirijumu uzeli da šibaju sami sebe. Valjda u komunističkom maniru samokritike tj samokažnjavanja. Ali, to im nije priznato jer je uletela vojna policija i savladala ih. Publika je ispred sačekala da vidi epilog i scenu kako ih razjarene vuku po snegu. Jedan je sad potpuno go, jer su mu spale pantalone bez opasača, a noge mu se vuku po ledu dok se on rita i urla iz sve snage. Neko je tada predskazao: „Kak’i su bisni , ovi će stići do Berlina!“
Izgradnja Omladinskog doma tridesetih
Slika

Pedesetih kao bioskop JADRAN
Slika

 

GOLDEN AGE
Tako je ponovo proradio bioskop. Gradski bioskop je iz zgrade pozorišta 1952. godine preseljen u objekat koji je otkupljen od crkve i od tada ga znamo kao Zvezda. JADRAN, RADNIČKI, ZVEZDA i MOSKVA (kasnije Avala pa Lifka) čine jedno preduzeće. Ne treba posebno podsećati da je poseta bila odlična, to je vreme kada nema televizije ili slične zabave a i kad je TV postao dostupan, imamo jedan ili dva programa do ponoći a onda „sneg“.
Već pedesetih imamo Klub ljubitelja filmske umetnosti i uz projekcije idu predavanja i debatni klub. Otvara se ABAZIJA na Paliću, bioskop u domu Zorke a početkom sedamdesetih i bioskop u Domu Omladine gde se daju i crtaći i dečiji filmovi. Po seoskim domovima ide putujući bioskop. Bioskop je jedan od dragocenih prozora u svet. Šezdesetih, sa filmom „The young ones“ počinje era rock’n’rolla, peciznije Bit muzike i trenda u našem gradu. Sedamdesetih mnoge poklonike zadobija junak sa velikog platna Bruce Lee a sa njim i dalekoistočne borilačke veštine, koje su ostale. Uspomenu na Malog Zmaja još čuvaju mnogi naši tamnoputi sugrađani. Što kaže Miljenko : „Cigani se lako hvataju moda i trendova ali ih teško zaboravljaju. Oni se ne srame sebe od juče, kao što smo se mi uvek sramili“. Osamdesetih su iz bioskopa pravo u diskoteke sišli Flashdance, Breakedance…
Slika
soft
Slika
Slika
BRONKS
Najveći bioskop počeo je da se gradi pored zgrade Radničkog univerziteta. Izliven je betonski kostur a onda je ponestalo sredstava. Kostur je nekom dobro došao kao nadstrešnica za građevinski materijal sve dok tu nije izbio požar i trajno oštetio konstrukciju. Na tom betonu više ništa nije smelo da se gradi i on je ostao tu do danas.
Međutim, to nije bilo ružno baš svakom. Početkom osamdesetih, prvi pankeri će tu sebi naći mir za svoje aktivnosti: švrljanje grafita i duvanje u kesu. Taj apokaliptični prizor odgovarao je pankerskom shvatanju urbanog ugođaja i nesuđeni bioskop dobio je ime : Bronx
Požar
Slika

Slika
zalivanje betona
Slika
Nije uvek bilo novca za prava na najnovije filmove pa su oni do osamdesetih prikazivani sa zakašnjanjam u odnosu na premijeru. Najčešče par godina a ponekad i deset (Ben Hur, Most na reci Kvaj, Na dokovima Nju Jorka).
Lifka i Zvezda imaju baštu za letnje projekcije, Radnicki daje „matine“ predstave pre podne, Zvezda besplatne projekcije za đake tokom zimskog raspusta, za vreme beogradskog FESTa u Jadranu je MINI FEST (izbor filmova sa festivala) a u Zvezdi postoji filmska tribina SOFF (gosti,razgovori…). Najjači filmovi i premijere, davali su se u Jadranu. Svakog ponedeljka za novi film, suboticki slikar Ištvan Terek, slikao bi veliko platno sa nekom scenom iz filma i ono bi Jadranu davalo malo Broadway-ske atmosfere.
Slika
Slika
Kao jedan od najvažnijih večernjih sadržaja, vrlo je važno bilo koji film igra i svi bi pri dolasku u centar prvo „overili“ šta ima ove nedelje.
I sve tako do 1987. i pojave videa. Tadašnji direktor Suboticafilma, Milenko Smiljanić, pokušava smeo korak i Lifka postaje drugi Porno bioskop u Jugoslaviji (prvi je u Ljubljani). Bez predrasuda, lično promoviše porno premijeru, ne bi li razbio i taj tabu.
Ali to nije prvi porno film kod nas. U leto 1985. kada hard – core ni u snu nije mogao proći pored cenzure i specijalne komisije, bog-zna-kako, provukao se u Jadran tvrdi pornić STRASTI. I ne samo to. Na kraju zlatne ere bioskopa, potukao je rekorde gledanosti i postao najposećenija filmska predstava subotičkih bioskopa IKAD, pored svih onih slavnih klasika i blokbastera.

ŽIV JE BIONJA UMRO NIJE

Poslednji put Jadran je bio pun na projekciji filma Dik Trejsi 1990. godine .Tu je već i kablovska TV i to je poslednji ekser u mrtvački sanduk. Pokojnik se ritnuo još par puta (Titanik, Zona Zamfirova, Andjeli 2) ali bioskopu kakav je bio pre, nije bilo spasa.
U jeku krize bioskopa, procvat je doživeo Palićki filmski festival i svetu otkrio sjajnu Letnju pozornicu . Revije filmova na njoj, pokazale su da bioskop ima i dalje svoje poklonike ali oni zahtevaju ugodan prostor i savremenu tehniku što stari bioskopi odavno nisu mogli da pruže.
Dok čekamo prvi multiplex cinema, u gradu danas radi EUROSINEMA i Art bioskop LIFKA. I sa ta dva, Subotica je jedan od gradova u zemlji, sa najviše bioskopa, leta 2010.

 

SUBOTIČKI DOPRINOS VELIKOM FILMU

Kathe Nagy
Slika

 

Kate fon Nađ, Katica Nađ (1904 – 1973)

Rođena je i odrasla u Subotici, pohađala je privatnu glumačku školu u Budimpešti, zatim je otišla u Berlin, gde je 1926. godine pod imenom Kathe von Nagy otpočela filmsku karijeru jednom epizodnom ulogom u filmu muškarci pre ženidbe (Manner von der Ehe) reditelja Konstantina Davida, za koga se kasnije i udala. Od 1926. do 1947. godine odigrala je uspešno 57 glavnih i epizodnih uloga u mnogim nemačkim i francuskim nemim i zvučnim filmovima. Pored ostalog zapažene uloge u nemačkom filmu Republika šiparica (Das Republik der Backfische), 1929, režija Konstantin David, za koju su eksterijeri snimani u Dalmaciji i glavnu žensku ulogu u francuskom zvučnom filmu Put za Rio (Le chemin de Rio, 1937) reditelja Roberta Siodmaka. U mnogim izjavama za štampu rado se sećala detinjstva i rane mladosti u Subotici.

(Iz knjige Zoltana Šifliša „Filmska lica Subotice“)

 

Poslednji film je snimila 1952. (Foster’s daughter) u SAD. Umrla je u Kaliforniji 1973. godine.

 

Ilona Filep
Slika
Rođena 1891. u današnjoj ulici Vuka Karadžića. Novinarsku karijeru počela u Subotici a nastavila u Sjedinjenim državama gde je radila i kao filmski scenarista (Spring shower 1932. Marie 1932. i Good time Charlie 1927.)

 

Silvester Levai
Slika
Subotičanin, preko ovdašnje muzičke škole i Omladinskog festivala šezdesetih, disko hitmejkera sedamdesetih (Fly Robin fly – nagrada EMI) do Hoolywooda gde živi i komponuje filmsku muziku. Radio je sa Majkl Daglasom, Čarli Šinom, Džordžom Lukasom, Staloneom, Spilbergom itd.

 

Vlatko Dulić
Slika
Rođen u Subotici 1943.
glumio u preko trideset domaćih filmova i serija
živi u Zagrebu, angažovan u pozorištu Gavella, svakog avgusta boravi u rodnom gradu.

Eugen Veber

Eugen Moše Verber rođen je u Subotici, 1923. godine, u patrijarhalnoj i ortodoksnoj jevrejskoj porodici. Mnogi ga pamte kao glumca, ali Verber je bio književnik, naučnik, prevodilac, pregovarač i svojevrsni diplomata – premda se nikada nije isticao i „hvalio“ svojim umećem.

Pamtimo ga kao Hansa Šmita iz „Otpisanih“, Matkovića iz serijala o kamiondžijama Paji i Jaretu, ali i kao kolegu Veselina Cvetkovića u kultnom filmu „Varljivo leto ’68“. Zapažene su i njegove uloge u filmovima Operacija Beograd, Valter brani Sarajevo, Salaš u malom ritu, Zimovanje u Jakobsfeldu, Zadah tela, Biciklisti…

Svega nekoliko meseci pošto su mu okupatori ubili majku, dve sestre i veliki deo familije, Eugen je kročio na pozorišne daske i njegova prva rečenica izgovorena pred publikom bila je – „Hajl Hitler“.

Igrao je u skoro 60 filmova u periodu od 1960. do 1990. godine, a zbog odličnog izgovora nemačkog jezika igrao je uloge nemačkih oficira u ratnim filmovima.

 

Bela Lugoši

U svojoj sedamnaestoj godini Bela dolazi u Suboticu, da živi kod sestre i majke. Najpre radi na željeznici ali žarko želi da glumi. Sestra Vilma je uspela da ga ubaci u subotičko Pozorište i njegov prvi nastup bio je u horu, u jednoj opereti. Vremenom će napredovati i ostvariti više manjih uloga, tumačeći Šekspirove likove. Sve će to pasti u zaborav kada jednog dana bude univerzalno identifikovan sa Drakulom.

Na filmu je debitovao 1923. i ubrzo je , zahvaljujući markantnoj pojavi i egzotičnom mađarskom naglasku, dobio ulogu grofa Drakule.

 

Rade Šerbedžija
Građanin sveta, pet godina je bio naš sugrađanin, u svakoj prilici ponavlja da je najlepše i najplodnije godine proveo upravo tu.

 

Darko Čović
Član čuvene Spartakove bokserske ekipe šezdesetih, otišao u inostranstvo i ostvario uloge u preko sto filmova kao Sasha d Arc. Vidi : Subotički Charles Bronson
„Idol mi je bio Charles Bronson a nisam ni sanjao da ću kada ostarim izgledati baš kao on.“

 

 

U domaćem filmu nezaobilazna je Eva Ras, a iz subotičkog Pozorišta u filmske vode su uplovili i Gizela Vuković (60ih i 70ih) , Danilo Čolić (70ih) i Mira Peić.

 

Sama Subotica sa Palićem bila je kulisa za više domaćih, koprodukcija i stranih filmova. Zato je šteta što je u gradu sve manje urbanih celina koje mogu da dočaraju epohu. Jedino se park Palić čuva kao celina.

 

Za kraj da pomenem i potpuno zaboravljeni dokumentarni film Mihaila Cagića iz 1964. SUBOTICA DANAS. Na filmskoj traci zabeleženi vanredno zanimljivi kadrovi kao npr igranke u Partizanu , popularnom ŠIZILIŠTU.



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Da li imaš nešto više o ljudima iz filmskog sveta ovog grada? Tekst mi je u principu poznat, ali mi ličnosti nisu. Za Silvestera Levaia sa čuo, ali za Ilonu Filep i Kathe Nagy ne, a pretpostavljam da to nisu jedine osobe koje su ostavile traga u filmskoj produkciji.

    Rade Šerbedžija je bio 5 godina naš sugrađanin? Ova informacija je za mene, podjednako iznenađene kao i informacija da je Duško Radović odrastao na subotičkom pesku.

    :applause:

  2. Lansky kaže:

    Ovo je dopunjeno izdanje teksta kojeg sam prošle godine postavio na SSC. Filmske pregaoce iz ovog kraja sam naveo po sećanju jer ne postoji neki spisak. Ako se čitaoci još nekoga sete, neka dodaju. Pored Šerbedžije, druge polovine osamdesetih su u Subotici boravili mnogi poznati glumci ili oni koji će se kasnije proslaviti. Svojom pojavom u Pozorištu, na ulicama, u lokalima, doprineli su da ovaj grad doživi neponovljivu atmosferu koja se poklopila sa velikim uređenjem i renesansom Subotice. Those were the days

  3. Kertvaros kaže:

    Posto sam i ja dobar komad moje mladosti odsedeo po Subotickim bioskopima,zeleo bih da spomenem da su se filmovi jedno vreme prikazivali i u sali OKUD "Mladost" kao i u domu JNA (Jagnje). Bioskop "Radnicki" (sindikat) je imao dve sale za projekciju. U sali 1 sam odgledao i film "King Kong" iz 1933 g. Pamtim i trecerazredni Western- "Zadatak kapetana Vajta" poznat po tome sto je u njemu igrao jednu od retkih glavnih uloga u svojoj karijeri tada jos buduci predsednik USA R. Regan.U sali 2 su prikazivani uglavnom dokumentarni filmovi cesto iz produkcije Wota Diznija ( Ali ne crtani).Bili su to veoma zanimljivi filmovi pogotovu ako se uzme u obzir da je domaca TV bila tek u povoju i kao po nekom pravilu prikazivala – red plenum, red kongres,izmedju toga saveti za prihranjivanje ozime psenice i referat o uspesnoj kampanji secerne repe, subotom malo humora i satire. Reklame su jos bile najbolji deo programa.
    Kada bi dosao neki narocito omiljen film tada je dosao do izrazaja prakticni duh zaposlenih u bioskopima.Obicno bi pretstava u Jadranu pocela neki pola sata ranije pa kad se odvrti prva rolna onda bi je neko od personala bzo na biciklu odvezao u Avalu i tako u krug cele nedelje jer se film nije mogao duze prikazivati posto i su i drugi gradovi cekali na red. Jos veselije je bilo u domu JNA,naime tamo su imali samo jedan projektor (potsecao je pomalo na parnu lokomotivu) pa su morali praviti desetominutne pauze dok premotaju rolnu i uvedu novu . Mi smo bili mladi ,bolje nismo poznavali i bilo nam je lepo.

    Tempus fugit.

  4. motohed kaže:

    Ne znam da li ste upoznati s činjenicom da je i Bajmok imao svoj bioskop? Nalazio se u ulici Ive Lole Ribara, odmah iza kafane "Korzo". Bio je poznato stecište bajmočana 60 i 70-tih godina prošlog veka. Smatram da i taj bioskop treba da se spomene…

  5. djomla kaže:

    U svakom slučaju treba i taj bioskop spomenuti. Lansky može da napiše mnogo, ali u svakom slučaju ne može sve, pa nam je ovakva pomoć potrebna. Ako imate neku fotografiju…

    Koliko se sećam, meni je stari govorio da su se i u Čantaviru stalno puštali filmovi iako to nije bio klasični bioskop. Novi Žednik i danas ima mogućnost prikazivanja filma u njihovom Domu kulture, ali se na žalost to ne koristi. Sala postoji, ali oprema je odavno nestala, omladina? ona se svela na Preporod i obližnju kladionicu. U doba kada je bioskop doživljavao svoju najveću snagu, svako malo veće selo je imalo mogućnost puštanja filma.

    Velika je razlika između naselja oko Subotice pre trideset godina i sada. Nekada su ona bila mnogo naprednija i omladina iz tih naselja je u korak pratila svoje vršnjake u gradu pa je čak u nekim momentima bila i naprednija. Setite se samo diskoteke u Novom Žedniku koja je među prima imala disko kuglu u tadašnjoj SFRJ, tada su u nju dolazili ne samo Subotičani već i stanovnici drugih gradova Vojvodine.

  6. Markes kaže:

    Vidim okuplja se publika ljubitelja istorije ovog grada. Sve vas je vise. :yes:

  7. lenka kaže:

    Ilona Filep je rođena u Subotici 21.06.1891. Za nju kažu da je verovatno prva žena novinar u gradu. Takođe je radila kao službenica Mađarske osnovne kreditne banke u Subotici, a u Gradskoj bibloteci je sačuvan primerak njene zbirke novela "Satana se smeje", koja je objavljena 1913. U Ameriku odlazi 1914. nekoliko nedelja pre nego što je počeo Drugi svetski rat. Živela je u Holivudu, i imala tehnički posao u filmskoj industriji.Bila je scenarista filma "Prolećni pljusak" u režiji Pala Feješa, koji se smatra jednim od najznačajnijih stvaralaca prvih godina zvučnog filma. U istoriji filma je ostalo zabeleženo da je film doživeo svetski uspeh pod nazivom "Marie"

  8. Lansky kaže:

    Neki od filmova kojima je Subotica poslužila kao kulisa jedne epohe:
    Eva Ras vozi subotički tramvaj 1972. g. (Majstor i Margarita, italijansko-jugoslovenska koprodukcija)
    Slika
    Slika
    1969. godina
    Slika
    "Twelve chairs" 1969. godine, Đure Đakovića
    Slika
    1979.godinaSlika
    Pljačka III rajha
    Slika

  9. Dragan kaže:

    zaboravili ste spomenete Mladost u Harambasicevoj gde su se takodje prikazivali filmovi.Cak je bio i bioskop koji mozda nije radio svaki dan ali sam tamo gledao istoriski spektakl Spartak 60tih. Stolice su bile obicne kafanske a ne biskopske  u sali zakhrvanje ili boks nesecam se vise. Posle je u Domu omladine bio prvi bioskop gde su se petkom?npr 70-80tih prikazivali umetnicki filmovi o kojima se posle diskutovalo.

  10. Aleksa kaže:

    Prvu letnju baštu je imao bioskop Jadran, pa nakon toga Radnički, pa Zvezda a na kraju Lifka. Što se tiče bioskopa po okolnim mestima nezaboravan doživljaj sam imao u Oromu gde u to vreme nije bila sprovedena elektrifikacija, a struju za bioskop je proizvodio traktor koji je  preko prenosnika generator pokretao generator.

    I još nešto, 1951.godine, na putu za Beograd imao sam priliku da sedim u vagon bioskopu, sećam se da je to bio neki film u glavnoj ulozi sa Stjuart Grendžerom, koji je u to vreme mamio uzdahe mnogih devojaka

      A kada već govorimo o bioskopima nemojmo zaboraviti ni čuvene tapkaroše Gyusziku i Stipana.

  11. Žedničanin kaže:

    I Domu kulture u Starom Žedniku prikazivali su se filmovi. 1970-ih.

  12. Aleksa kaže:

    @Zednicanin
    Mala ispravka. Bioskop u Starom Zedniku je dugo godina bio u jednoj neuglednoj zgradi, na trgu prekoputa Crkve. U velikoj sali Doma kulture smo spavali na slami prilikom obavezne predvojnicke obuke koja je svakoga leta odrzavana u trajanju od dve nedelje.

OSTAVITE KOMENTAR