Stupili smo u Novu godinu. Da li će i ova biti u znaku bede kao što je bila prošla 1886. koja je obećavala da će doneti mnogo lepog a, međutim, ostavila je za sobom još više gorčine…

Dokle će gradska uprava iskorištavati plemenitost naših građana. Dosta je bilo prevara. Dosta je bilo terorisanja na biralištima, bezakonja, cepanja biračkih listića i stavljanja u glasačke kutije lažnih listića, glasanja bespravnih birača koje u kutije stavljaju na hiljade, dakle sve se to radi a niko se ne kažnjava. Poznaju oni zakon, i slabosti njegove i kad bi u duhu slova zakona oni radili, davno ih već ne bi bilo na pozornici svakodnevne Subotice. Ovako demorališu narod…

Szabadkai hirlap 1. januar 1887. god.

Prošla nam je godina donela strašnu zaraznu bolest – koleru. Sva sreća da se pojavila u ovim hladnim danima pa nije uzela takvog maha kakvog inače uzima. No sa njome moramo ozbiljno računati i u prvim danima ove nove 1887. godine.

Szabadkai közlöny 1. januar 1887. godine

UBLAŽIMO BEDU

Potreban novac za siromahe možemo lako stvoriti samo treba malo dobre volje. Neka svaka kuća drži po jednu šparkasu kakvu možete naći na svakoj pijaci za dve krajcare. Neka je domaćin stavi na sto i neka mu bude pred očima, a i njegovim prijateljima koji dođu da ga posete. Ta šparkasa treba da bude najveći ukras sobe. Ako se nečemu obradujete, ili vam uspe nešto, neočekivano zaradite, napravite li dobar posao, ili možda uštedite na nečemu – ubacite krajcaru dve u kasicu. Kad vam neko dođe u posetu, ako vas zamoli za uslugu, ako priređujete neku zabavu, od svakog zatražite da ubaci krajcaru – dve u šparkasu. Te pare ni vi ni drugi nećete osetiti, ali će ih osetiti sirotinja koja gladuje i zebe. Od mnogo krajcara postaće forinta, a sa mnogo forinti moći ćete ublažiti bedu jadnika. Novac nemojte da dajete sirotinji u ruke jer oni ih neće znati korisno upotrebiti, već im kupite za te pare hrane, ogrev i obuću i obradujte ih. To nam neće teško pasti…

Szabadkai közlöny