Restauracija unutrašnjosti Rajhl palate

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić i direktorka subotičke galerije „Likovni susret“ Olga Šram potpisali su ugovor o restauraciji galerijskog prostora u Rajhlovoj palati, jednoj od najreprezentativnijih građevina u Subotici.

Za rešavanje problema rasvete i tekuće popravke unutrašnjih prostorija galerije iz pokrajinskog bužeta izdvojeno je ukupno 800.000 dinara.

Đurić je istakao da je ova galerija jedna od najznačajnijih ustanova kulture u Srbiji, Vojvodini i Subotici.

„Pored značajnog godišnjeg repertoara, kada izlažu najrenomiraniji autori moderne likovne scene, galerija je i jedna vrsta muzeja, jer u svom fundusu ima preko 1.200 eksponata“, rekao je Đurić.

On je dodao da je značajan razlog zbog kog je podržana restauracija „Likovnog susreta“ i obeležavanje 50. godišnjica rada ove ustanove kulture.

Šram je istakla da je u periodu od 2003. do 2005. rađena spoljašnja restauracija zgrade Rajhlove palate kada su obnovljeni krov, prednja i dvorišna fasada.

Kako je rekla, zahvaljući sredstivima pokrajine i grada Subotice prošle godine započela je restauracija unutrašnjih prostorija i najpre je obnovljen reprezentativni svečani hol.

„Ostao nam je problem izložbenih prostorija koje zahtevaju zaista temeljnu restauraciju, a jedan od najvećih problema je rasveta galerijskog prostora u prizemllju i na spratu. Uz pomoć Sekretarijata za kulturu Vlade Vojvodine obezbeđena su inicijalna sredstva za rešavanje ovog problema, a preostala sredstva obezbediće grad“, rekla je Šram.

Galerija „Likovni susret“ osnovana je pre pet decenija, 1962. godine, i danas poseduje reprezentativni fond od preko 1.200 eksponata renomiranih slikara, grafičara, skulptora i keramičara iz nekadašnje Jugoslavije.

Od 1968. godine, galerija je smeštena u Rajhlovoj palati, jednom od najraskošnijih zdanja subotičke secesije.

Palata je dobila ime po svom vlasniku i projektantu Ferencu Rajhlu, koji je ovo zdanje podigao 1904. kao porodičnu kuću, ali je zbog bankrota, već 1908. bio prinuđen da je napusti.

Smatra se pravim remek-delom arhitekture s kraja 19. i početka 20. veka, na kojoj je Ferenc Rajhl demonstrirao umeće i talenat vrhunskog arhitekte.

Tanjug