Rigo Janči, violina ljubav i kolač

Podseća na onu čuvenu poslovicu o luku, koji tamo neko nije „ni mirisao, ni jeo…”. Rigo Janči nije bio ni poslastičar ni veliki ljubitelj kolača, možda zato što nije stigao, jer je kao muzičar sa svojim orkestrom za ondašnje prilike obišao svet uzduž i popreko.

Po njemu je nazvan čuveni kolač „rigojanči”. I ko zna da li bi ovaj mađarski tamburaš ikada ušao u poslastičarske anale da krajem 19. veka Evropom nije odjeknula vest, dakle senzacija dostojna današnje žute štampe, o ljubavnoj avanturi romskog svirača Riga Jančija i francuske kneginje Šime.

Kako su se našli i zaljubili? On, rođen u Mađarskoj, od detinjstva sa violinom u rukama, budući da potiče iz romske muzičke porodice. Osnovao je orkestar i tako od kafane do kafane uveseljavao goste. Davne 1895. gostovao je u otmenom francuskom restoranu, baš kada je u istom lokalu sa lepom suprugom tu bio i francuski knez Šime. Bili i otišli, ali mlada plavuša je počela češće da navraća u pomenuti lokal oduševljena muzikom mađarskog svirača. Ubrzo se osim muzikom oduševila i – šefom orkestra. Da li zbog njegovog šarma, možda ljubavnog umeća, tek ona za to doba preduzima hrabar korak – napušta muža i dvoje dece i iz Pariza beži u Mađarsku.

Tako se namestila idealna tema za tračarenja po evropskim dvorovima, kafanama, na pijacama. I dok su jedni ogovarali, drugi su slavili, a glavni junaci uživali u ljubavi. Javnost je mesecima brujala, a u rodnom mestu Rigu Jančiju su njegovi zemljaci Romi napravili svečanost. Jer ne osvaja svakog dana skromni tamburaš francusku kneginju. Novinari su se utrkivali ko će pre ugrabiti neku pikanteriju o svemu što se događa, a u Francuskoj se poteže brakorazvodna parnica.

Izvesni budimpeštanski poslastičar, prenosi se usmenim predanjem, počeo je da ozbiljno razmišlja … Novoumućeni ukusan desert naziva po šarmantnom muzičaru, koji se u međuvremenu oženio plavokosom gospom. Kumovi su im bili ondašnji američki i engleski ambasador u Mađarskoj, ali priča o velikoj ljubavi se brzo završila, tako da „oni nisu živeli srećno do kraja života”. Promućurni poslastičar se obogatio a i sladokusci sa svih meridijana, do kojih je recept ovog kolača dospeo, nisu se žalili.

Postoje varijacije na temu „rigojanči”, ali evo nekih:

Recept broj jedan

Potrebno: 300 grama čokolade za kuvanje, 100 grama putera, dva jajeta, pet kašika šećera u prahu, kašika brašna, kašikao kakaoa, dve kašike kristal-šećera, kašika želatina, kašika ulja, šest decilitara slatke pavlake.

Odvojiti belanca od žumanaca i žumanca umutiti mikserom, dodati šećer, ulje i sneg od belanaca, kao i kakao pomešan sa brašnom. Ispeći testo na plehu obloženom papirom, 15 minuta na 200 stepeni. Želatin razmutiti u malo vode i zagrevati da se zgusne. Mikserom umutiti pavlaku, istopljenu čokoladu i puter, želatin i šećer u prahu. Kalup obložiti folijom, ispečeno i ohlađeno testo podeliti na dva dela, prvi deo staviti u kalup, preko fil, pa drugi deo patišpanja. Kada se kolač stegne, prevrnuti ga, skloniti foliju i odozgo preliti istopljenom čokoladom.

Recept broj dva

Potrebno: pet jaja, umutiti posebno belanca a posebno žumanca sa pet kašika šećera, tri kašike brašna, kašikom kakaoa, uz dodatak pola kesice praška za pecivo. Ispeći dve kore na 180 stepeni, 15 minuta. Za nadev umutiti sedam decilitara slatke pavlake sa 300 grama šećera u prahu i 150 grama rastopljene čokolade. Gornju koru zaliti glazurom od 100 grama rastopljene čokolade. Služiti sutradan.

 

Politika

 



KOMENTARI

  1. Buby kaže:

    Lepa priča i još lepši recepti.Hvala za tekst

  2. Matinee kaže:

    Ja sam kao klinac odlazio u Sindikat (boskop Radnicki) na matinee kada bi pobegao sa casa. Gledao sam jednom jedan stari crno-beli film cija je tema bio violinista Jancsi Rigo. Sadrzaja se secam vrlo fragmentarno. Ostala mi je u secanju jedna scena iz Pariskog lokala kada muz- rogonja uzima povecu novcanicu, pljune na nju i zalepi je violinisti na celo. To je bila strasna uvreda. Secam se da je i neki bogati mecena violiniste, rakao da je vreme muzicara proslo i da su se pojavili prvi gramofoni i da sviraci vise nikome nisu potrebni. Film je mislim bio iz Madjarske produkcije, prikazivan je nekoliko dana a sala je bila uglavnom puna nase lokalne Romske populacije koja je to egzaltirano gledala i ocito jos uvek cuvala i poznavala legendu o slavnom violinisti.

  3. Eva subic kuranda kaže:

    Kolač mog detinjstva

  4. Iby kaže:

    Rigó Jancsi je rođen 1858 u Mađarskoj, mesto Pákozd. Bio je violinista, primaš. Nije bio zgodan muškarac, nasuprot, ali se znao ulagivati i odlučno svirati. Karijeru je počeo u Nagykanizsi, kasnije u Pešti, gde je sastavio svoj orkestar od najboljih muzičara. Nastupao je u većini evropskih velikih gradova, pa čak i u americi.

    1896, Rigó Jancsi je sa orkestrom nastupao u Parizu. Jedno veče u restoran je na ratio belgijski grof Chimay sa znatno mladjom suprugom koja je po poreklu bila amerikanka, glumica Claire Ward.

    Gofica se zaljubila u garavog šarmantnog roma i napustila muža, a Rigó Jancsi je napustio suprugu Barcza Marisku.

    Dogadjaj je bio senzacija u to doba i štampa se uveliko bavila sa temom. Čak je i Országos Hírlap čiji je glavni urednik bio Mikszáth Kálmán uveliko izveštavao ő ovoj avanturi.

    Rigó Jancsi je jednom prilikom u Pešti ušao u poslastičarnicu sa namerom da sa nekom poslasticom iznenadi suprugu. Odlučio se za neki kolač sa čokoladom i kremom koju su do tada nazivali csoki krémes, tj. Čokoladna krempita. Poslastičar je ovaj događaj iskoristio kao marketing i kolač nazvao Rigó Jancs. U svakom slučaju bila je dobra ideje koja je nepoznatom Poslastičaru donela dobar profit.

    Ljubav između lepe plavušae, amerikanke i Jancsia nije dugo trajala. Otprilike nakon 10 godina svako je otišao svojim putem. Claire Ward se udala za jednog lepog italijani koji je bio portir u hotelu negde u italiji. Rigó Jancsi je 1920-ih godina siromašan i zaboravljen umro u Americi.

    Romantična priča je dospela i na bioskopska platna. 1959 godine je snjen film „crne oči noći“. Ime slavnog muzičara sučuvao je kolač. 2004 u engleskoj je osnovana rock grupa (koja nije postala popularna) pod imenom Rigó Jancsi. Njihova muzika je navodno imala za cilj da prenese poruku slušaocima – da muzika sve pobeđuje.

OSTAVITE KOMENTAR