Subotička Velika trojka

Vreme između dva rata i svet fudbala, romantično prikazan u filmu „Montevideo bog te video“, može se nekome učiniti bezazleno u odnosu na današnje stanje u najpopularnijem sportu ali, da li je baš tako bilo?

Pogled na štampu iz tog vremena i klupsku arhivu, otkriva da je fudbal bio pravi rat na zelenom polju i izvan njega, teži utoliko što nije postojao „ponovljeni snimak“, odnosno naknadne procene spornog suđenja, grube igre ili neke druge neregularnosti.

Kada je tako, često je u pravu onaj koji je najglasniji. Megafon sportske javnosti bili su štampa, kafana, tribina…

 

 

 

 

 

 

Jedino novac nije bio u igri, ni blizu koliko danas, ali baš to čini zanimljivim saznanje šta se sve radilo ne bi li se stiglo do pobede. Potkupljivanje i pritisci na sudije, afere i preotimanje igrača, stalno su prisutni u fudbalskom prvenstvu. Iz arhivske građe se može videti šta je to što se nudi igračima. Kostiranje u restoranu (ishrana), jedno ili dva nova odela, plaćena kirija ili nekakve male novčane nadoknade, često jednokratne.

 

Ono što je najveća ambicija igrača u to vreme, jeste da im klub obezbedi zaposlenje u nekoj gradskoj službi.

 

Sve ovo važi samo za igrače tri najjača subotička kluba – Bačku, ŽAK i SAND.

To je velika trojka za koju je rezervisan najviši plasman u podsavezu. Prvo mesto u subotičkoj ligi, značilo je plasman u završnicu prvenstva i utakmice sa najjačim timovima Jugoslavije.

U početku, nova država još nije imala prometne veze koje bi obezbedile brzo i sigurno putovanje u svaki njen deo. Druga stvar koja je u tom momentu stajala na putu organizacije jedinstvenog ligaškog sistema takmičenja, jeste visina troškova koje su iziskivala nekad i višednevna gostovanja. Zato su prvaci podsaveza završnicu prvenstva igrali najpre po kup sistemu a vremenom se prešlo na ligu ili na kombinovani sistem.

Popularnost fudbala je doprinela stalnom povećanju broja klubova i sve veću konkurenciju. Subotički podsavez je bio treći u zemlji po broju klubova i tu je razlog zbog čega su čak tri kluba iz Subotice bila stalni kandidati za prvu ligu, odnosno završnicu prvenstva Jugoslavije.

 

Tek posle II sv. rata je nekakva nezvanična politika utvrdila koji je klub najvažniji u gradu a koji su „mlađa braća“. To ustrojstvo je važilo i na državnom nivou pa su neprikosnoveni bili Hajduk, Zvezda, Partizan i Dinamo (Velika četvorka) a svaka regija je imala svog „glavnog“.

Pre rata, Bačka, SAND i ŽAK, bili su krokodili u subotičkoj maloj bari. Iako u sačuvanoj prepisci, bilo onoj zvaničnoj (ugovaranje utakmica), bilo kada su u pitanju pozivi na zabave, vlada pristojnost i uglađenost, pa čak i srdačnost, na terenu i u štampi su prisutne neprekidne tenzije, optužbe i ljuto rivalstvo.

Stadion SAND na Palićkom putu (na prostoru današnje Rotografike)

Između dva rata, podsavezi su smešteni u većim gradovima, onima koji su fudbalski centri. U provinciji se tek radi na izgradnji terena i timova.

Subotički fudbalski podsavez daje samo jedan tim u završnicu prvenstva. Jedini put kada su se dva kluba iz Subotice našla u „eliti“, bila je sezona 1939/40.

Razlog tome je razdvajanje lige na Hrvatsko – slovenačku i onu pod patronatom Jugoslovenskog nogometnog saveza u Beogradu. Bačka se opredelila za zapadnu diviziju a ŽAK se plasirao u istočnu. O tome će biti reči u jednoj narednoj temi.

Stari izgled Gradskog stadiona u Subotici (Stadion Kralja Petra II)

Utakmica na „Bačkoj“

U proleće 1945. godine došlo je do prekompozicije subotičkih klubova. Fudbaleri ŽAKa kolektivno su pristupili novom SPARTAKu a u kratkom roku još nekoliko manjih timova se utopilo u novi klub.

Bačka je promenila ime u Sloboda, potom Zvezda, da bi se svom starom imenu vratila 1969. godine.

SAND, koji je iznedrio nekoliko reprezentativaca, zauvek je nestao sa fudbalske mape.

„…Hockmann odapne, Virag obrani ali se lopta odbije po strani, no tu se ne nađe ni jedan od Hajduka da placira u goal pa lijevi half  može zavrnuti loptu u corner, koji ne bude izrabljen.“

„Ova igra odlikovala se sa neviđenim grubostima.“



KOMENTARI

  1. miXa kaže:

    Ovaj Gojko isti Aleksić. 😀

    Odlična reportaža!

  2. Sale_SU kaže:

    Napred Bačka!

  3. Aleksa kaže:

    Na igralištu Sand-a je nekada bilo postavljeno električno osvetlenje pa su se igrale i noćne utakmice, a mi sada u 2013,godini sanjamo o reflektorima na stadionu.

OSTAVITE KOMENTAR