„Težina lanaca“ obišla svet

Mladi Subotičanin i filmski stvaralac Boris Malagurski (23) je autor dugometražnog dokumentarca “Težina lanaca” koji nakon uspeha u svetu počinje svoj bioskopski život u Beogradu 21. decembra u Akademiji 28.

 .

U razgovoru za “Blic” Malagurski, koji potpisuje režiju, scenario, produkciju i montažu pomenutog ostvarenja, govori o motivima da radi film o raspadu SFRJ, NATO bombardovanju, kosovskom pitanju…

 .

“Težina lanaca” je film koji je “eksplodirao na internetu”, postao tema brojnih blogova, polemika, diskusija… Našao se u zvaničnim selekcijama značajnih filmskih festivala u svetu. Prikazivan je u bioskopima SAD, Australije, Kanade.

 .

Govoreći o svojim motivima da radi “Težinu lanaca”, u kojem kroz dokumentarnu građu, arhivski materijal i intervjue preispituje ulogu SAD, NATO, EU u raspadu Jugoslavije, Boris Malagurski kaže:

.

”Pre ovog filma snimo sam film ‘Kosovo – možete li da zamislite’, koji je prikazan u 80 zemalja sveta i koji je osvojio Srebrnu palmu na meksičkom međunarodnom filmskom festivalu, izabran za najbolji na festivalu dokumentarnog filma u Vankuveru…

 .

To me je ohrabrilo da dublje uđem u tematiku raspada Jugoslavije jer Kosovo je svakako deo te priče. Odlučio sam da analiziram ne samo kako, nego zbog čega se raspala YU i šta se dešavalo nakon raspada. Ko je imao interes, nisu li samo obični ljudi bili pravi heroji tih ratova, koji su to političari i generali bili deo razaranja?”

 .

Malagurski napominje da je teško svesti odgovor na dve rečenice. Ipak:

 .

”Ako analizirate dokumente koji dolaze na primer iz Reganove i Bušove administracije, jasno je da su u pitanju ekonomski razlozi. A nije nikakva tajna da je politika produžena ruka ekonomije, a rat produžena ruka politike. Naravno, sve je povezano i sa geopolitičkim interesima. Raspad YU je doneo ogromne ekonomske dobitke interesnim grupama na Zapadu, korporacijama, bankama, a ovdašnjim ljudima siromaštvo i spornu demokratiju. Dužničko ropstvo negira slobodu, a samim tim suštinski negira demokratiju. Pitanje koje postavljam sagovornicima u filmu glasi: Da li mislite da Zapadu više odgovara demokratija koja je antiamerička ili diktatura koja je proamerička?”

 .

Boris Malagurski kaže da su upravo zato u filmu intervjuisali renomiranog stručnjaka Džona Perkinsa.

 .

“On je autor knjige ‘Ispovesti ekonomskog ubice’. Perkins potencira da je način na koji Zapad funkcioniše zasnovan na uvođenju pljačkaškog kapitalizma u razne države i kupovini dobara po niskim cenama. To se vidi i na primeru Smederevske železare čija je gradnja koštala 600 miliona dolara, a prodata je ‘US Steelu’ za 23 miliona dolara. Oni su sad samo košarkaški teren u okviru ovog kompleksa stavili na prodaju za 25 miliona”, zaključuje Malagurski.

 .

Od dva sata, koliko traje film “Težina lanaca”, 45 minuta je posvećeno temi Kosova.

 .

“Pokušavam da razbijem mitove koji se forsiraju na Zapadu i da situaciju na Kosovu osvetlim prosečnom zapadnom gledaocu koji stvarno veruje da je Srbija izvršila agresiju na deo sebe i da su Albanci poželeli nezavisnost tek od Slobodana Miloševića, što je, naravno, apsurdno. To je projekat koji postoji mnogo, mnogo duže.”