Tunturuntu pod suknjom

Velik MZ  ko zna koliko kubika , mali Vincika zvan reponja krljav i propo  od alkohola, i za kormanjom Ivica  čovčina dobrim priko sto kila-zvan Tunturuntu.

Krenili su, ko to zna koje doba noći na jutro već odkaleg i nije Tunturuntu štogod brzo vozijo al kad je jaka motorčina, za leđi mu Vincika, drži se za Ivicu da nesleti.

Alkohol, nenaspavani, zivaje oba,  samo što je zarudilo od varoši klinac ji nanese i naletidu na špediter.

Nasto metež, čovik oma stavo s konjima , žena što je sidila natrag na šamadli med metlama i kojčime za pecu skiknila i skupila suknje, a maltene pod suknjom joj Tunturuntu.Kako je udarijo tako se spuzo sastrag na špediter i direktno nani pod skute.

E sad, nevolja je, oće Tunturuntu i da plati al kočijaš već zaustavijo prva kola i kazo da javu miliciji. Nije tušta vrimena prošlo  jeto ti nji trojca u “tristaću”, stali,  plava rotacija se vrti, svit nailazi a onaj jedan saobraćajac s onim bilim rukavima i sa palačintarom samo maše da prolazu. Ovi slikadu, ispitivaje, te jedan, te drugi…

„Drugarice Vi ste sedeli pozadi na stolici? „

„Jesam druže jevo tute i…. „

Milicaj je pogleda i veli..

„Dobro drugarice samo polako i smireno, mi smo tu. Opišite mi šta ste videli“

„Pa jeto tute sam sidila i jodaleg me zaslipila svitla od motorbicigle, i kad je udarijo ovaj debeli je spuzo se na trbuvu vamo skroz, ta sramota mi i kast hamaha pod suknju, a onaj drugi on je odletijo digod vamo „ – i pokaže rukom.

Gledi milicaj u nju, pa ode pa pošalje drugog pa pitaje svi redom  koliko je nji bilo na motoru. Pitadu i Tunturunta.

Tunturuntu je ruku na srce bijo čovik i po , i nije tijo odat se da je nosijo još koga.

„Druže jesam pijo, vozio sam oko 80-et na sat, prispavalo mi se i jeto“

Sad saobraćajci oped gledadu u ženu, pa pitaje joj čovika al on siroma isto poštenjačina veli ništa nije vidijo jel je gledo di deka.

Nana furtom tvrdi da je prvo bijo udarac pa oma zatim i Tunturuntu pod suknjom i Vincika reponja u letu.

„Pa ko je letio? Kako se zove? Kud je odletijo?“

Ništa nana ne zna sirota , al furtom upačiva prstom i pokaziva kako je čovik letijo.

Sve u svemu, milicija je zvala i hitnu pomoć, nana je dobila inekciju za smirenje, Tunturuntu pušten, al da se javi ujtru u stanicu da mu lupu pečat u dozvolu.

Poželili svima srićan put pošto nije tu ne znam kake štete bilo i svi se razašli svojim putom. Krenijo i Tunturuntu, a na sto meteri sa nikog priplanka iz kuruza provirijo Vincika reponja .

„Ajde Vinkure moj dobri „ – veli Tunturuntu.

„Jeto, nisam ja ništa neg je onaj glavni saobraćajac posumnjo da je nana pofalila, kad je kazla da je vidila letećeg čovika, pa su vidjo si vraže garant iz kuruza bili i jovi iz ambulante s’kolima „

„štogod sam i vidijo a štogod i nisam, iskren da ti budnem Ivice, malo sam i odrimo kad sam odletijo“

Sve u svemu, pripovitka se dobro završila , Tunturuntu se spuzo i sažuljo malo pupak a ni to nebi da je bijo redovno upasan. Nana  se poplašila i skoro pa je proglasili ludom a Vincika, on je bijo jedva pedest i koju kilu i od siline udara on i jeste odletijo i nana je bila u pravu, al ko će virovat jednoj nani sa špeditera da je u polumraku vidila letećeg čovika.