Da li Subotica pamti Duška Radovića kao što je on pamtio nju ?
„Stanovali smo u željezničkoj koloniji i igrali se na vrelim „plažama“ nekadašnjeg Panonskog mora, u tom prostranom i lepom gradu na pesku.“
„Najlepše dane svoga detinjstva i života, proveo sam na periferiji Subotice u željezničkoj koloniji. Živeo sam u obilju drugova, vremena i prostora. Sve je bilo novo i uzbudljivo. Kad sam se umorio i zasitio, više nisam bio dete.“
Malo je ljudi i pisaca koji i posle smrti ostanu opšteprisutni gotovo svakog dana, ali ne u obaveznoj lektiri već u usmenom predanju,na papiru, ili fejsbuku.
Čak se i njegov glas čuje iz neke dimenzije radio talasa, kao odjek vremena kada je sam čitao svoje tekstove namenjene deci ili odraslima.
Duško Radović nema ulicu u Subotici. Možda je i bolje nemati je, nego da to bude neki ćorsokak u neuređenom delu grada. Ni bista ne garantuje „večnu pamjat“ jer su svi izgledi da ćemo ostati i bez ovih koje imamo. Možda škola? Ona u njegovom kraju se zove Majšanski put jer je partizanska brigada izbrisana od onih protiv kojih su se borili.
“Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Pričam ti priču”, “Gde je zemlja Dembelija”, “Plavi žaket”…; radio i pozorišni komadi “Kapetan Džon Piplfoks”; TV serije “Na slovo na slovo”, “Laku noć deco”…
Ili je najbolje zaboraviti na tu rabotu jer svaka slična inicijativa kod nas postane afera i agonija. Duška Radovića se sećamo i bez limene table.
Duško Radović (levo) Subotica 1937. godine
Radovići u željezničkom naselju 1932. godine
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Podržavam ideju da se ime škole Majšanski Put (koje bi, uzgred budi rečeno, više odgovaralo nekoj krčmi), promeni u OŠ Duško Radović.
Politika će se umešati i ništa od toga. Neće se političari iz raznih veća baviti njegovim delima već njegovim prezimenom što je svrha njihovog postojanja. Subotica je to.
potpisujem…
Genijalni Duško Radović!
Samoda se neko ne seti da u nedostatku živih „zaslužnika“ Dušku postuhumno dodeli neko zvanje kojim se kobajagi daje gradska počast zaslužnom građaninu .
Nije Duško Radović zaslužio da se njegovim imenom pravi ravnoteža u nacionalnim bilansima kada se dodeljuju gradska zvanja i priznanja. Radomir Konstantinović je nedavno prošao kroz „toplog zeca“ koji mu je priredila ovdašnja palanka jer se neko setio da bi imenom i delom mogao da se zakiti grad.
Ružno je da neko prikove ime tih ljudi i da ih okači na zid kao u lošim trofejnim salama lovačkih kuća. Kad ih se nije setio dok su bili živi i dok su mogli da kažu šta misle o tome.
„Govorite šta hoćete, ali pre nego što donesete odluke,
pitajte ipak one koji ćute.“ – podviknuo je jednog jutra sa vrha Beograđanke, Duško Radović koji danas ćuti ali još odjekuje njegov glas.
Savrsena istina, savrsene reci.. Sramotno je ignorisati njegov zivot i dela, i ne pokloniti mu zasluzeno mesto u ovom gradu, i najmanje sto bi mogli uciniti jeste dati naziv skole po njemu..
Duško Radović je zaslužio da ga se Subotičani sećaju i odaju mu počast na prigodan način, ali školu Majšanski put je prema mom mišljenju trebalo nazvati po drugom velkom Subotičaninu – Nandoru Glidu, s obzirom da je bio u redovima VIII vojvođanske brigade, kako se škola ranije zvala, a i poklonio je školi jednu svoju skulpturu. I taj veliki i svetski poznati umetnik, čiji se spomenici nalaze od Jerusalima do Soluna, takođe je nepravedno zanemaren. Ovo je njegova skulptura u Memorijalnom parku Yad Vashem u Jerusalimu.
eeeeeeee da se Dusko ne zove Dusko i ne preziva radovic imao bi on u Suboticu i trg, skolu i biblioteku……. a ovako……..
Da, Subotica se i ovog pisca odrekla pored Danila Kisa. Neko je davno ugasio svetlo u ovom gradu cini mi se… previse je tame.