Šta je potrebno da bi jedno detinjstvo bilo uzbudljivo? Onome ko se seća svojih želja i snova iz tog perioda života, to svakako nisu betonski pločnici i podrumi zgrada, već pejzaži u kojima su se igrali Pipi Duga Čarapa ili Tom Sojer. Šumarci, brežuljci, malo jezero ili stare tarabe…
Stara Subotica, pogotovo njena velika periferija, imala je izobilje takvih krajolika. Deca možda nisu mogla da imaju majmunčića Nelsona ili čamac, ali je mnogo toga bilo blizu idealnom za uzrast kada su svi doživljaji, utisci, boje i mirisi nekako najintenzivniji i najuzbudljiviji.
Još do pre nekoliko decenija, Suboticu su okruživali ritovi i kanali iz kojih su kreketale žabe, tako da se čuje skoro do Gradske kuće.
Jezerce na mestu današnjeg kružnog toka na kraju Kireške ulice i Partizanskih baza , krajem šezdesetih (u pozadini se vidi Teslino naselje)
Jezero i park kod Zorke
Vratimo se malo dalje u prošlost. Gat, bara, mlaka, rit…jesu pojmovi kojima je voda zajednički imenitelj. Oni su još i danas deo nekih subotičkih toponima, ali je voda ostala samo u predanju i na starim kartama grada.
Ribe na fasadi u Prvomajskoj ulici, čuvaju uspomenu da je kuća nekada bila na obali male subotičke rečice
Srednjovekovna utvrda koja je podignuta u jednom močvarnom predelu, upravo zbog toga da oteža pristup osvajačima, bila je središte oko koga je vremenom počelo da se širi naselje koje danas zovemo Subotica. Iza stare Gradske kuće, ispred današnjeg „Socijalnog“, nekada je bila riblja pijaca. Tu se prodavala riba iz jezera Palić i Ludaš, ali i iz ovih malih jezera – bara i potoka. Riba je bila mnogo prisutnija na trpezi jer je bila hranjljiva a oskudica u svemu pa i u hrani večita.
Na prostoru isušene Rogine bare zasađen je park a na njegovim rubovima su najlepše gradske palate
Poslednjih decenija dvadesetog veka, vodotokovi su zarobljeni u kolektore i sprovedeni u Palić a bare i kanali su ostali na rubovima grada. Tamo se odlazilo biciklima po rogoz, na pecanje malih ribica ili u potragu za kakvom pustolovinom. Nekada je i obični letnji pljusak mogao da stvori uslove za veliko zezanje, kada bi napravio velike bare u brojnim neasfaltiranim ulicama Subotice.
Boško Krstić u „Subotičkim senkama“ piše o detinjstvu na Jasibari:
„Ponekad smo svoje najbolje drugove iz centra grada dovodili na Jasi baru u lov na ptice, maltene kao na safari ili lov na tigrove. Oni su bili fascinirani, a mi važni.
…Tu su u proleće cvetale zove i jorgovani a u jesen hrizanteme. A kada se stiša vetar u predvečerje, nebo su šarali zmajevi, vijorile krpe na motkama za teranje golubova, a jata uzletala tako visoko da im se na krilima odslikavalo sunce još i onda kada je dole već bio suton. Momci s Jasibare kretali su doterani u grad, Cigani na svirku u kafane. Kraj prašnjavih ulica, na travi, okupljeni dečaci pričali su najveće tajne i dimom zapaljenih palčika od rogoza rasterivali jata komaraca s Jasi bare. Ponekad je stizao glas kako je neko uspeo, negde daleko u svetu, a to je onda još više raspirivalo maštu dečaka i njihova planiranja velikog putovanja.“
Bara uz Bajsku prugu, preko puta Zorke, zimi je bila klizalište
Klizanje na Šandorskoj bari
Pre Prozivke, na prostoru današnje promenade, proticala je rečica Vok. Dolazak civilizacije najavio je otpad koji je počeo da teče njome, kako se širila kanalizaciona mreža priključena na ovaj vodotok.
Neminovno je bilo da razvoj grada potisne ovakvu idilu pored bara i kanala. Moderni urbanizam je predvideo parkove, igrališta, bazene…
Međutim, od dolaska 21. veka, za koji se onda mislilo da će biti vek naseljavanja drugih planeta, u gradu se zidaju zgrade u kojima niko ne predviđa ničije detinjstvo. Iz zgrade se izlazi pravo na put a i to malo ulice su zakrčili parkirani automobili. Parkovi, travnjaci i zelenilo, a pogotovo golubarnici, fudbal ili puštanje zmajeva, u takvim nastambama mogu da se dožive eventualno na kompjuterskim igricama.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
„…Nekada je i obični letnji pljusak mogao da stvori uslove za veliko zezanje, kada bi napravio velike bare u brojnim neasfaltiranim ulicama Subotice. …“
ha pa i danas je tako 😆
Nema greske u proceni, XXI. vek ce obeleziti naseljavanje „Novih Svetova“. Dok Suboticani ne dobiju priliku ucestvovati u svemirskim programima(de fakto ulaskom u EU postajemo i clanovi ESA) za pocetak vratimo se malo u istoriju i ponovo ozivimo Zorkino Jezero. Ruglo koje je ostalo od “stare fabrike“ da pretvorimo u lep,prirodni pejzaz.
Reka je stara boljka koja je zaobisla ovaj grad ali uz danasnje tehnologije mogu se cuda napraviti i na umetni nacin.
Lansky nisi razocarao ni ovaj put. Thumb up!
Divan tekst,svaka cast!
Jezerce na prvoj slici smo zvali Dekung. Zimi je bilo odlično za klizanje i igranje hokeja pomoću grana odlomljenih sa obližnjeg drveća. Klizali smo se na improvizovanim klizaljkama, načinjenim od savijenog betonskog gvožđa. Pomoću kanapa bi ih privezali za gumene čizme i grančicom upredali kanap dok ne bude dovoljno čvrsto.
Kada danas vidim klizaljke od kevlara, sa ugrađenim grejačima …
zadnji fotos je mega-odličan!
Jezerce na kraju Kireške (sa prve slike) nije Dekung. S obzirom da sam detinjstvo provela u tom kraju (kod bake), poznate su mi sve bare tog kraja. To je „bara na kraju Kireške“, početak Malog Radanovca. Dekung je bio nešto niže tj. u predelu između Majšanskog puta i Malog Radanovca. Ali isto kao i „Loš đak“ – rado se sećam klizanja …
Dekung je u stvari ostatak protivtenkovskog rova, koji je izgradila Jugoslovenska vojska pre II.svetskog rata. Dva su se nalazila u blizini Majšanskog puta, tu smo se kao deca godinama kupali, ne samo deca nego i mnogi odrasli.
Da se setim i ja svog detinjstva. Na granici Mali Bajmok do Bajskih vinograda, ili ispod Bajskog groblja nalazila se tri mala jezera – bare. To je bio ostatak od korišćene ilovače, žute zemlje koji je tokom sto godina koristila ciglana koja se nalazila do današnjeg hipodroma. Po imenima ĐAR, PIJOCAŠ, KAO i najmanja KINČEŠ – bilo je mesto za kupanje, pecanje a zimi i za klizanje ili zimske sportove. Jedan deo od ovih bara – jezera možda je spašen kao kompleks JEZERA u ulici Frane Supila. Postojala je i mala železnica, konj je vukao vagonete, nešto oko par stotinu metara, a završna stanica je bila na severnom delu današnje auto pijace. Tražim jer imam slike sa ovih delova, kao i sa rušenje velikog dimnjaka bivše ciglane. Sećam se kružne peći gde se pekla cigla, ceo objekat je bio veličine fudbalskog igrališta. Posle kupanja , ili ako je došlo nevreme znali smo se skloniti na izdignutoj platformi odakle se od gore ložilo sećam se sa prahom od lošijeg uglja. Danas taj deo je kao kompleks VOJ-PUTA, koja se graniči sa gradskim delom Bajskog groblja i Jezerom koji sam spomenuo. DGY
Tačno, taj rov smo zvali dekung (po nemačkom -austrijskom nazivu) i išli tamo na kupanje. A na kraju Kireškog puta se nalazilo malo jezerce koja se u proleće napunilo vodom. Mi deca smo to mesto zvali i „bara“ a u zimskom periodu smo išli tamo na klizanje. U jednom periodu kada zimsko klizalište kod Jadrana nije radilo, iz grada su znali doći na to mesto po stotnjak klizača razne dobi. Mnogi ondašnji poznati hokejaši-reprezantitivci Hokejaškog Kluba „Partizan“ naučili su se klizati po takvim barama i dekunzima u okolici Subotice.
Jbt,kad se samo sitim…krenu mi suze….
Poštovani, slika sa Šandorske bare zapravo je sa Čvorkove bare koja se nalazi na raskrsnicama ulica Mitra Bakića, Plate Dobrojevića i Ilindenska. Šandorska bara je bliže Veterinarksom zavodu, a ovo je sskoro na kraju naselja Aleksandrova, kada se ide prema željezničkoj stanici, nekada „29. Nopvembru“ i kafani „Bačvanaka“ – izlazi na autobusko stajalište i početak Bikovačkog puta.
Nosim predivna sećanja iz detinjstva sa Čvorkove bare.
U tekstu vezano za kirešku baru treba dodati da se bara nije stvarala iskljucivo od kiša, ona je imala stalni dotok vode. Naime putem dekunga i raznih drenaznih kanala iz pravca mlaka (licno sam klizao skoro do madjarske po ledu na tim potocima , kanalima, dekungu, poplavljenim njivama..) Voda je doticala ispred Čikovog salaša pa pored vojnog bunkera na samom cosku kireske i Part bazai prolazila kroz sredinu bare i nastavljala dubljim kanalom prema sadasnjoj tesl pijaci. Prolazila je pored Juriceve zemlje, Dulic salaša, Katančic salaša i ulivala u gradsku kanalizaciju na samom uglu Šanticeve i sadašnje partizanske baze (tada se zvala : Konjicki put.) Negde 1970. usled velikih poplava u madjarskoj i kod nas svi kanali pa i bara su bili puni vode i ribe, crvenperke, suncanog karasa i šarana, ljudi su ribe sakupljali u „košarima“ od pletenog pruca. Inace jos dve manje bare su postojale, sem ove, u pravcu Dulicevog i Katancic salasa (na fotografiji iza dece pa prema teslinom naselju) Zimi su sve tri bare bile klizalište. Sve mlake, potoci i bare su nestale kada su uradjeni tada duboki kanali za odvodnjavanje i skrenuti u pravcu Juricevog salasa pa dalje prema „Radaru“ i dalje prema sada „Rodic“-u, negde u vreme sanacije Palickog jezera. Iza Radara je bila poveca bara sa trskom i dobrim komadima karasa.
Poznajem taj ceo kraj od kraja Kireškog puta pa nadelje . Naime u svim većim ulegnučima-depresijama u d jeseni pa do kasnog proleča je bilo vode. Tamo smo učili da plivamo a preko zime kada se voda zaledila igrali hokej na ledu ili smo se kizali. Mnogi prvi subotički dečki-hokejaši su tamo naučili da se kližu na ledu ili su trenirali hokej kada na Malom stadionu u gradu nije bilo uslova za te prilike. Posebna je bila priča kupanje na ,Dekungu. fotrifikacionom-vojnom ( imao je 6 komada betonskih teemelja za šarafima za pričvršćenje topova )protutenkovskom rovu još iz prvog svijetskog rata gde je cele godine bilo vode. Taj rov se završavao prema severu kod Majšanskog mosta ,a drugi kraj prema cca istoku ,ali je bio prekinut prije nago je stigao do nastavka Kireškog puta. posle ,Bare, kako smo popularno nazivali malo jezero na kraju kireškog puta gde se danas nalazi kružni tok. Inače to udubljenje na kraku Kireškog puta je za vreme II svijetsko rata služilo kao vojna utvrda za protuzračne topove za odbranu grada Subotice. Inače na kraju rata protuzračni topovi sa tog mesta su gađali avione saveznika koji su bombardirali Suboticu.Drugo topovsko gnezdo se nalazilo u dobro kamufliranoj bazi u šumskom pojasu prema današnjoj granici sa Mađarskom. Delovi topovai i druge opreme-betonirana postolja dugo se nalazilo na tim mestima u šumi . Mađarska komanda za te protuzračne topove se nalazilo u duboko dobro zakopanom bunkeru dvorišta na uzvišenju iza ,bare , na kraju Kireške ulice. Vlasnik te parcele je bio čika Čakanj koji je imao konje i krave pa je često ih napasao na livadi kada u .bari. na kraju ulice nije bilo vode. Deca igrajući se Kireškom ulicom u posleratnim godinama često su pronalazili po uličnim rovovima za odvođenje vode raznu vojnu opremu i oružje u kojima još bili i municije sa kojim su se igrali rata. .Kako se ta oporema dospela bačena u te rovove se može samo pretpostaviti.
Odličan tekst, pomalo pesnički i u duhu romantizma. Ubedljivo najbolji u poslednjih godinu dana
Izfleda da je isusivanjem svih tih bara i potoka nivo podzemnih voda jako opao. Kod ciglane u Keru, tj u bari (cije ostatke neki od nas jos uvek zovu „Đar“) nekada se moglo i pecati, a danas tamo vec vise od 20 godina nema vode. Poslednji put se voda pojavila pocetkom proleca 2000. samo u najnizem delu i to samo zato sto je prethodna godina bila jako kisovita. Takve su bile i 2010. i 2014. Nazalost, tada vode vise nije bilo ni nakratko.
„protutenkovskom rovu još iz prvog svijetskog rata“
teško da je iz prvog rata. najverovatnije je napravljen između dva rata kao fortifikacija za odbranu od napada iz mađarske. ostaci ostataka rovova koji su tada kopani još uvek postoje u njivama desno od bajskog puta kada se izađe iz grada prema ljutovu.
Hrvoje , definitivno se slazem stim da bi pohvalio i komentatore koji su podelili svoja divna secanja !
Sa gornjih spratova zgrada u ulici Jovana Mikića, lepo se na horizontu vide šume koje uopšte ne izgledaju daleke. Više puta smo, nas nekoliko dečaka, donosili odluku da biciklima odemo do tamo. Krenuli bi Kireškim putem koji je tada bio retko naseljen. Kada bi stigli do ovog jezerceta već nam se činilo da smo na kraju sveta, na nepoznatom terenu, a da je posle toga potpuna terra incognita. Nikad nismo stigli do šume. Možda zato što je bila mnogo dalje nego što se činilo, a možda i zbog toga što nam je usput
sto stvari skretalo pažnju i zadržavalo nas u ovoj „pustolovini“.
NA PRVOJ FOTOGRAFIJI PISE DA SE IZA VIDI TESLINO NASELJE TO UOPSTE NIJE TACNO.TESLINO NASELJE JE LEVO I NEVIDI SE.JA SAM JEDAN OD TIH DECAKA SA FOTOGRAFIJE.TO JE NASA POPULARNA BARA TAKO SMO JE ZVALI.A TO STO SE VIDI TO JE ZAPUSTENI VINOGRAD A TAMO GDE SU TOPOLE TO JE LIVADA POKOJNOG FERENC BACIJA.SAD JE TAMO ZGRADA KOJA JE MEDU PRVIMA NAPRAVLJENA. ETO DA VAS ISPRAVIM .
NIJE DEKUNG NEGO BARA
IMA TU JOS NETACNIH INFORMACIJA.NA PRIMER O CIKA CAKANJU ON JE BIO VELIKA PIJANICA I NIJE IMAO NI KRAVE NI KONJE.SAMO KUCU ČAKANJEV SALAS JA SAM U NJEMU ODRASTAO.KRAVE SU NAPASALI MENJHART BACI I JULIS NENI. MNOGO SAM SE IGRAO U TOME BUNKERU. ČAKANJ JE IMAO NESTO ZEMLJE ISPRED SALASA .BUNKER JE ZATRPAO ČIK LUGOS TAKO SU GA ZVALI.NETREBA SIRITI NETACNE INFORMACIJE AKO NISTE SIGURNI.U ČAKANJEVIM SALASU IMA I DAN DANAS OTVOREN OŽDAK JOS I TV EMISIJA JE SNIMLJENA O TOME TV K23. POZDRAV
Interesantan članak kao i komentari. Prisećamo se detinjstva i odrastanja kao i priča naših roditelja. Lovili smo žabe i punoglavce u Bari u Kireškoj, a otac je pričao da su tridesetih godina klizaljkama od današnje Banijske, zamrznutim kanalima pored Severa stizali do Palića.
@Dušan
sećanje je vrlo varljivo, čak i kada je reč o stvarima iz bliske prošlosti a pogotovo ako nas od nečega dele decenije. Iskustvo nas uvek uči da budemo rezervisani i kada je u pitanju nešto u šta smo sigurni.
Ako neko u svojim prisećanjima i pogreši u nečemu, na ovim temama neće biti štete. Cilj da čujemo priče i približimo sebi duh i sliku jednog vremena , a ne da pišemo naučni rad.
@DUSAN KADRIJEVIC
kada se uvelica prva slika jasno se vide cetvorospratnice sa Teslinog
Dusan Kadrijevic.
Tacno je za lokacije,pogotovo Lugošovog bunkera,ipak mislim da ga je njegov zet Vlado Rondovic zatrpao.
Iza 3 decaka se vidi moj salaš(beli) u kom sam rođen a i dan danas živim tamo.
Eh kad se samo setim, nema više luftika kao nekad, njihovo stanište je uništeno pod naletom modernizacije i betonskih blokova.
:)))Procitala sam clanak i prvi komentar tokom nedelje nastavljam nedostaje Kertvaros
@ DUsan Kadrijevic
Neukusan je tvoj komentar. Lansky pise najlepse tekstove i podseca nas uvek kakva je Subotica bila, a ako je malo nesto pogresio to nije nacin da ga tako ispravljas. Jedino si ti negativan. Pozdrav
@DUSAN KADRIJEVIC
Zaglavilo vam se „Caps Lock“ dugme na tastaturi.
Blago nama ma Lanskom!
Lansky nas podseća ne samo na detinjstvo, nego i na priče naših predaka. U komentarima svako doda interesantan detalj, a kod kuće prelista porodični album. Pošto su sad poklade, pročitali bismo nešto o cehovskim/esnafskim balovima u Subotici.
U vezi tih gradskih reka i rečica što su sprovedene u kolektore, gledao sam nedavno emisiju o nekom gradu u Kini koji je isto to uradio sa svojom rekom prije nekih 70-80 godina. Jer reka je služila samo za otpad i kanalizaciju, bila je izvor svih mogućih zaraza, a smrad se širio po čitavom gradu.
U medjuvremenu, kako je došlo do razvoja kineske privrede, i razvoja tog grada, oni su odlučili da „otkopaju“ svoju reku. Napravili su prelijepe obale i stepenasti vodotok, okolo sve puno zelenila, parkova i bašti. Grad je vizuelno procvjetao.
Bilo bi divno kad bi se i kod nas nešto slično moglo napraviti.
Jer Subotica jeste lijep grad, ali fali mu rijeka.
Kod Zorke baš i nije bilo jezero već su to bile svojevrsne lagune za hlađenje vode iz pogona. Bile su obložene daskama, što se na priloženoj slici jasno vidi. Ovo je bilo u dvorištu fabrike a mi smo se provlačili kroz rupe na ogradi i kupali se dok nas čuvar nije oterao. Voda le bila topla i imala neki osobit miris. I na kraju, nažalost bilo je i utapanja skoro svake godine.
Kasnije je na tom mestu izgrađen sportski centar u okviru koga je bio i bazen olimpijskih raznera, reflektori za osvetlenje noću. No, brzo se ustanovilo da u bazen prodire zagađena voda, bazen je zatvoren i prepušten propadanju.
Totalno neka druga zdravija odrastanja koja su danas nezamisliva bez mobilnih,kompjutera,tableta…
Da li ima neko neke informacije o bari koja je bila na sadašnjem terenu Bratstvo u Šandoru?
Da, kako da ne, ima informacija. To je nekadašnja Čvorkova bara. Bila je podeljena nasipom na dva dela, mala i velika Cvorkova bara. Nasip je napravljen 1955-56god. kao prilaz tada novom naselju, današnjim ulicama Mitra Bakica, Lovcenskoj i Adackoj. Mala bara je zatrpana u toku zadnjih 20-25 godina. Tokom godine, od proleća do jeseni u bari je periodicno bilo vode, kada su se deca kupala, a kada bi presusila igrao se fudbal. Zimi je po pravilu većim delom bila zamrznuta pod ledom, gde su mnoge generacije dece naučile da klizaju i igraju hokej. Obroncima bare se sankalo. Koliko se klima izmenila svedoci smo danas, kada već godinama, sada možemo reci u bivšoj Cvorkovoj bari u opšte nema vode. Naravno u posleratnim godinama u gradu nije postojalo veštačko klizaliste sve do 1975 godine kada je izgrađeno današnje na stadionu malih sportova. Na klizanje su dolazili građani iz centra grada, pošto je na samoj Cvorkovoj bari bila tramvajska stanica.