„Nije važno kakvo je aparato, nego kakvo je majstoro “– govorio je nekada stari fotograf Berta.
Bilo je to preddigitalno doba, sada tako daleko, kada je film imao 36 mogućnosti da se stvori fotografija, nakon čega ide na razvijanje u neki od poznatih subotičkih foto studija. Svakog je put povremeno morao da odvede u neku od čuvenih firmi: Foto Pertič, Kapista, Međeri, Bali, Foto Ana… Foto Vajo je fotografisao venčanja, fotoreporteri su bili Viktorija Vojnić Purčar, Jovanov, Juriga, Sedlak, Kirbus…
Foto Ana (1939 g)
Aparati su bili skupa stvar. Tek početkom šezdesetih postali su malo pristupačniji kada su sa istoka stigle marke Leica, Smena, Lomo, Kiev, Fed…
Ako se vratimo u tridesete, kada je foto aparat okačen o rame i te kako bio šik, možemo da pretpotavimo da je njegov vlasnik imao određeni autoritet. Razgledajući slike iz fonda arhiva Dietrich, nailazimo na priličan broj ženskih portreta. Mlade subotičanke, privučene su jednom od tada retkih prilika da ovekoveče svoju lepotu koja je prolazna, zna se, a fotografu sigurno nije bilo mrsko.
Sada, posle osam decenija, možemo da vidimo tu davnu mladost. Mnogo toga se promenilo od tada ali je puno toga je ostalo isto: Subotica, Palić, ljubav i pomalo moda…
Foto KAPISTA (1930 g)
U drogeriji Gabrić
Reklamni lutak u ulici Vuka Karadžića
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Negde sam već zapisao, da je stariji Dietrich sa svojih osamnaest godina imao foto-aparat, naime kada je završio šegrtovanje za obućara iz svoje prve plate
kupio je sve što je potrebno za snimanje, razvijanje fiksiranje. Kao foto-amater posvetio se za kompletnu izradu fotografija. Najviše je snimao u prirodi, kao
momak sa drugovima naravni snimali su devojke koje su bile lepo doterane, obučene i bilo je na vreme nagovešteno da dolazi fotograf. Šetnje na korzu, pa i na majmunu i oko njega, kupanje na Paliću šetnje uz obalu. Čak su neke lepe slike urađene u grobljima, ponašanje mladih bilo je vrlo korektno. Istina da na proštenjima, izlet u okolna sela donosili su i vesele momente, kada nije bilo filma u aparaturi – a devojke su očekivale da će već jednom dobiti fotos. Danas je to vredan dokumenat snimci koji su urađeni na Prvi maj, na utakmicama, ili pre susreta SD Radnički mislim pre svega na fudbalere, a bilo je izleta ljubitelja prirode. Imao je na dve lokacije obućarsku radnju na Halaškom putu negde u uglu na jedan kvadratni metar bilo je zacrnjeno, gde je razvijao, pa fiksirao i sušio gotove fotografije. Materijalno po svedočenju mog oca nije to bilo za novac slike su bile podeljene, jer je to bila velika radost te mladosti. Posle kada je stupio u brak nastavio je sa snimanjem, više porodičnog značaja – čuvao je stare filmove, pravio reprodukcije, duplikate. Moja malenkost je od toga sačuvala tri foto-aparata, sređenu dokumentaciju starih filmova kojih ima od 80 godina, postoje i originalne slike u sedam albuma, kao i pisano sećanje.
Ovo je stvarno previše !!!
Koliko ćemo još dugo da dobijamo komentare gdina Dietrich Gy. (nadam se dugo!) i koliko ćemo puta pročitati divne refleksije iz prošlosti kao i fotografije od njega ili o njegovoj familiji a da nemamo konačno CELOVITU sliku?
Dakle, ko se slaže da napravimo sajt/album sa fotografijama i komentarima gdina Dietrich-a – neka stisne „palac na gore“.
P.S.
Možda ima smisla da napravimo i više albuma (razni autori i komentatori) da se dah i duh našeg grada iz prošlosti barem malo zadrži u današnjici …
Više o Juliusu Ditrihu podsetite se na:
https://www.gradsubotica.co.rs/stare-fotografije-iz-arhiva-dietrich/
Ko je prvak u modernoj fototehnici ?
od 2010. godine, pa i ove 2012. godine kada su postavljene slike iz Arhiv DIETRICH
IMAO SAM VREMENA da razmislim, kako da saradjujem sa Subotickim redakci-
jama, internetom, muzejom, Istorijskim arhivom. Mnogo toga sam POKLONIO bez
ikakve novcane nadoknade, ipak je nesta i KAPNULO za sladoled, vrlo skromno.
Potrazili su me iz NOVOG SADA, cak ni razloge neznam zasto, oko 1.000 SLIKA
U TRI ALBUMA KOMPLETNO – odlazi u kulturnu ustanovu – novcani iznos poznat, a
autorsko pravo ostaje i dalje za Arhiv Dietrich. Gde ce biti izlozbe, kada ce se ob-
javiti sve je regulisano ugovorom – samo da prodje Corona. Ne treba se cuditi ja vec
imam 75 godinu, vise me neinteresuje ni stamparstvo, hokej na travi, drugi
sportovi, pozoriste, da ne nabrojim. Subotica relativno je sta zasluzuje od mene.