Ljudi su oduvek smatrali velike zveri, poput lavova, tigrova i krokodila, za najveće grabežljivce i predatore životinjskog sveta. Da veličina nije uvek presudna a da proždrljivost nije samo ljudska osobina dokazuju mnogo manji stanovnici vrta.
Afrički merkati i patuljaste azijske vidre, ljupka i umiljata stvorenja koja izazivaju osećaj topline i izazivaju osmeh na licima posetilaca su u stvari pravi mali đavolci. Veoma okretni, spretni i obdareni oštrim kandžama i zubićima poješće sve što ulove i nađu u prirodi. Ribu, jaja, crve… Merkati vole i voće i povrće dok su vidre isključivi mesojedi, ljubitelji proteina.
Za vreme ručka u vrtu, namirišu hranu i kao da vide timaritelja kroz drveće i zidove. Tada počinje cika, vika i strka. Ko će prvi, kome najveći zalogaj. Daj,daj,daj mi… I zaista će pojesti sve i koliko god da im se da. Vidre ponekad izgledaju kao da će da se uguše u zalogaju i da šapicama guraju u usta još, dokle god stane ili se ne raspuknu. Srećom, timaritelji su strogi i ne popuštaju tako da su obroci racionalizovani i strogo se vodi računa da sve jedinke podjednako pojedu. Kod merkata zna da izbije i tuča dok su vidre složnije u mljackaju u duetu.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
znam da nije strogo povezano sa temom, ali nigde nisam mogao da udjem u trag sta se desilo sa leopardom, koji je bio u kavezu pored medveda (na medvedovom starom mestu).
dosta cesto obilazimo zoo i odjednom ga nema (pre par meseci smo prvi put primetili).
Takodje vidim na sajtu zoo vrta anketu sta bismo zeleli da vidimo u vrtu i medju odgovorima je i ris, a risa imamo koliko ja znam, izmedju krava i emu-a, u kavezu gde su ranije bile veverice….
no sve u svemu svaka cast svim radnicima i volonterima u vrtu, ponuda je ekstra, lep je dozivljaj prosetati se skoro svake nedelje u tom ambijentu i deca uzivaju gledajuci zivotinje i od nedavno i „javno“ hranjenje zivotinja….
Leopard je uginuo pre više od godinu dana od starosti. Imala je preko 20 godina.
Što se tiče risa, imamo močvarne risove ali ne i obične, domaće u Evropi, koji su rastom dosta veći, imaju pege na krznu i dlake na vrhovima ušiju.
Hvala na pohvalnim rečima, i dokle god je lepo vreme uživajte!
Od broja životinja mnogo je bitniji kvalitet njihovog boravka.
Slike iz Arhiv Dietrich koje su snimljene u ZOO – Palić pre trideset-četrdeset godina ponuđene su tadašnjim direktorima, mislim na Tonkovića, kasnije Šinkovića.
Sada sledi iznenađenje NISU IH PRIHVATILI – verovatno uslikane životinje već nisu prisutne, ali mislim da bi bilo interesantno videti šta smo imali u tom periodu. DGY